Босна и Херцеговина би излаз на море у Боки Которској

Питање граница између република бивше СФР Југославије у великој мери није решено ни данас, 23 године после иступања првих федералних јединица. Босна и Херцеговина још увек није утврдила међе са Србијом, али ни са Црном Гором, а један од предела који би могао да буде предмет расправе је Суторина са неколико околних насеља, чије се питање појавило после седнице Председништва БиХ, где је једна од тачака днвеног реда било управо разграничење са Црном Гором.

По речима Сеада Куртћехајића, професора на сарајевском Факултету политичких наука, Црна Гора не поседује потврду за власт на поменутим пределом јер јој он "не припада".

"Тек 1948. се појављују прве карте које Суторину уцртавају унутар Црне Горе, и то након неформалног разговора Ђуре Пуцара Старог са црногорским политичарем Блажом Јовановићем. Вјековима уназад Суторина је уцртавана на картама као Боснин излаз на отворено море. Ниједан аргумент не видим да наши политичари дају Црној Гори нешто што и Црногорци знају да није њихово. Треба задржати добросусједске односе с Црном Гором, али тражити међународну арбитражу по питању Суторине, а докази су на страни БиХ. Не постоји разлог да дајемо оно што је наше да бисмо задовољили Црну Гору", каже Куртћехајић.

И заиста, све до те године Суторина, Игало, Сушћепан, Пријевор, Ратишевина и Крушевице су биле део Требињског среза, што је последица Берлинског конгреса 1878. године, међутим оно што Куртћехајић није поменуо јесте чињеница да је Црна Гора у замену за наведена места БиХ уступила предео код Сутјеске.

На концу, питање је да ли би, ако се крајеви уопште "врате", припали Републици Српској, тј. како би на то реаговали из Федерације БиХ. Наравно, ту је и питање да ли је Црној Гори уопште могуће "узети" ова места.