БРИСЕЛСКИ ЕКОНОМИСТА: Да би спречио пропаст, Ципрас ће морати да "удари" на штедњу грађана
Одлив депозита из грчких банака извршиће притисак на владу у Атини да ограничи количину новца ког грађани могу да подигну из банака или изнесу из земље, у време када Европска унија губи стрпљење због одржавања грчких финансија у животу.
Увођење контроле капитала, попут оне на Кипру пре две године, купило би време влади премијера Алексиса Ципраса да са кредиторима постигне нови споразум, сматра економиста Центра за студије о европској политици из Брисела Данијел Грос.
"Контрола капитала је можда и једина опција да се спречи крварење банкарског система", рекао је Грос у интервјуу за Блумберг.
Понавља се 2011.
Грчке банке су вероватно изгубиле око 21 милијарду евра у виду одлива депозита у последња два месеца, што је, према проценама ЕЦБ, око 11 одсто укупних депозита с краја новембра. Депоненти у Грчкој повлаче новац у страху да ће одбијање владе да настави са програмом помоћи након што он истекне крајем месеца довести до изласка Грчке из еврозоне.
Слична страховања су 2010. довела до масовног одлива депозита. Грчке банке су за 21 месец остале без око 85 милијарди евра депозита, након што је Грчка примила први пакет помоћи ЕУ, а пре реструктуре јавног дуга.
Након реструктуре дуга, ситуација се примирила, а депозити стабилизовали. Грчке банке смањиле су зависност од средстава из централне банке кроз смањење биланса стања и прибављање капитала из других извора.
Европска централна банка (ЕЦБ) је појачала притисак на Грчку и одлучила да више не прихвата грчке обвезнице као колатерал за позајмице комерцијалним банка те земље, чиме је приступ тих банка финансијским средствима постао скупљи.
Еврозона би се тако изоловала од грчке кризе све док не постигне нови договор о пакету реформи, пребацујући истовремено терет на Атину и централну банку Грчке која је сада приморана да финансира банке. Грчке банке тренутно држе владине обвезнице вредне око 18 милијарди евра, наводи аналитичар банке Креди Агрикол Фредерик Дукрозе.
ЕЦБ је данас дозволила централној банци Грчке да националним банкама додели средства у износу до 60 милијарди евра из хитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА), пише немачки лист Велт позивајући се на неименовани извор из централне банке.
Ова одлука значи да ће Грчка централна банка морати да обезбеди банкама додатне десетине милијарди евра из тог програма у наредним недељама, преноси Ројтерс, и подсећа да управни савет ЕЦБ може ограничити исплату средстава из тог фонда уз дво-трећинску већину гласова.
Грчке банке су из програма ЕЛА у јануару повукле око пет милијарди евра, наводи аналитичар банке БНП Париба Гизем Кара. Та цифра, међутим, није значајна у поређењу са рекордом забележеним током кризе из 2012/2013, када су банке из фонда ЕЛА месечно повлачиле око 100 милијарди евра.
Четири највеће грчке банке, Национална банка Грчке, Пиреус, Алфа банка и Еуробанка, које контролишу око 90 одсто грчког тржишта, докапитализоване су два пута од 2013, али су и даље осетљиве, а ризични зајмови чине трећину њиховог укупног кредитног портфолија.
Погледајте још:
