Британска краткодлака мачка: Жртва Другог светског рата

У годинама непосредно након рата било је веома мало мужјака с педигреом, па су због тога, неки узгајивачи парили своје мачке са краткодлаким мачкама оријенталног типа, што је умало довело до нестанка збијене телесне грађе. Узгајивачи су педесетих година променили тај тренд парењем с круп­ним, плавим персијским мачкама. Иако је то вратило квалитете пасмине, мекшу длаку, те облик главе сличан персијској такође је значило да су неки мачићи имали дужу длаку.

Стандарди постављени за британске и европске крат­кодлаке мачке захтевају раван нос - што је теш­ко постићи ако се користи персијско наслеђе, чак и када персијске мачке узгојене у Европи нема­ју онако прћаст нос као у Америци.

Међу различитим једнобојним мачкама најпопу­ларнија је била плава - која је, заправо, прелепа плавкасто-сива и отад је задржала своју популарност. Због тога, плава британска краткодлака мачка понекад добија статус посебне пасмине под називом 'британска плава', те се сматра симболом пасмине.

Као код свих британских краткодлаких мачака, идеал је љупко, заобљено лице пуних образа, збијено тело са снажним, широким раменима, дубока прса и јаке, кратке ноге. Уши су малене са заобљеним врховима и прилично размакнуте. Нос је кратак и раван, а боја на носу одговара боји длаке.

Код једнобојних британских краткодлаких мачака, округле су очи боје бакра, тамно наранџасте или златне, осим код беле мачке која има плаве или очи различитих боја. Бела мачка наранџастих очију - код које се ретко појављује урођена глувоћа од које пате беле мачке плавих или очију различитих боја - развијена је од беле мачке плавих очију, која се појавила крајем 19. века, али савршена бела длака, без икакве жуте нијансе, веома је ретка појава.

Крем британску краткодлаку мачку, која се признаје од двадесетих година, веома је тешко узгојити у идеалној боји крзна: бледа крем нијанса без икаквих пругастих ознака. Боја је често 'преврућа' (превише црвена), а такође има остатака пруга на репу и ознака на лицу.

Корњачасте мачке нису ретке, али их је такође веома тешко узгојити у складу са стандардима пасмине, који изискују мешање боја без видљивих мрља, шара или пругастих ознака. Кожа на носу и јастучићима на шапама код корњачастих мачака морају бити у складу с бојама дла­ке. Чак и у 'најповољнијим' околностима, легло може имати само једну корњачасту мачку, а будући да су боја и пол мачака повезани, корњачасти су потомци готово увек женке - ако се и појави корњачасти мужјак, биће неплодан. Корњачасте и беле, познате као калико у САД-у, имају јасне мрље црвене и црне боје јер, из неког засад непоз­натог разлога, ген за двобојност утиче на ген за црвену боју повезан са полом, па је немогуће добити мешане боје 'чисте' корња­часте мачке код корњачастих-и-белих мачака.

Пругаста Британска краткодлака мачка, без обзира је ли класична, тиграста или тачкаста, има комплетне кругове на репу, па чак и на ногама. Првобитна пругаста мачка била је смеђа, али се она данас ређе може видети. На сцени су се ускоро појавиле црвене мачке, писе "Životinje.rs". Риђе-црвене честе су у Британији као мачке без педигреа. На енглеском се пругаст каже 'tab­by', а реч је наводно настала по градићу Атабија, близу Багдада, познатом по производњи свилене тканине под називом 'tabbi свила', а исти су узорак имале и локалне мачке.

На челу пругасте мачке налази се знак 'М' - који је наводно оставио пророк Мухамед кад је узео мачку у наручје! Попут једнобојних британских краткодлаких мачака, пругасте такође имају очи боје бакра, осим код сребрне пругас­те мачке која има зелене или светлосмеђе очи. Тачкаста краткодлака мачка има длаку веома сличну тиграстој пругастој мачки али су код ње пруге разломљене на тачке.