"Бугари су први на удару, а Срби одмах за њима"
Експанзија Турске није пуки развој ситуације, већ плански подстакнут пројекат на чијем се путу налази и Србија, сматра академик Милорад Екмечић.
Турска је земља у жестоком налету. Земља од 780.000 квадратних километара (као три бивше Југославије) и 78 милиона становника (3,5 пута више од СФРЈ) тренутно је седамнаеста економија света. Председник Ердоган је поставио циљ: до 2023. (стогодишњице Републике) бити међу 10 највећих.
За економску моћ Турска може да захвали двома факторима. Први је секуларни поредак, дело Мустафе Кемала Ататурка (одвајање религије од државе), којим се земља ослободила верског баласта и усредсредила на друштвено-економски напредак ради достизања европских сила. Други је Америка која је још у Другом светском рату планирала да Турску користи као брану совјетском утицају. У том смислу су у Турској саграђене америчке војне базе, постављене далекометне ракете, а стизао је и западни капитал.
ТУРСКА ЕКОНОМСКА СНАГА
Укупан годишњи производ Турске је 820 милијарди, што је 20 пута више од Србије.
Сви њени суседи имају скупа 1057 милијарди.
Године прихватања секуларне реалности су далеко иза. Богатија него икад у модерној историји, Турска је самопоуздана земља која се више ни не жали што вероватни никад неће постати члан ЕУ, на чијим вратима чека од 1990. године.
Турска спољнополитичка агилност
Свесна своје моћи, али и значаја који има за најјачу светску силу, САД, Турска последњих година води све експанзивнију и активнију спољну политику.
Себи је дозволила да захладни односе са Израелом, нешто што суседне муслиманске земље ни не помишљају. Сиријски рат умногоме се распламсао захваљујући помоћи оружаним групама које се боре против снага владе из Дамаска, а оптужбе говоре и о потпори Исламској држави. Сирија је је регионално битна, има утицај на Либан, религијски је другачија од Турске, а приде је експонент Ирана, који је уз Турску и Саудијску Арабију претендент на водећу земљу региона.
Поред америчке заштите, Турска користи и заваду између Запада и Истока. Ердоган је од Русије и Кине затражио улазак у Шангајску организацију за сарадњу, док је куповина наоружања од Кине била симболичка порука САД о све већој самосталности у спољном делању.
ПОГРЕШКА ИЗ 2010.
Србија је у време Бориса Тадића, потписивањем Истамбулске декларације сама позвала Турке као посреднике у односима са Босном и Херцеговином, тиме јачајући кредибилитет Турске у очима балканских муслимана.
У питању је одлука које може имати дугорочно негативне последице по дипломатију Србије, али и друге аспекте.
Од скоријих дешавања, потписивање уговора са Русијом о Плавом току, замени за Јужни ток, показује да ни са европском унијом неће бити попустљивости као некад, већ више разговора на равној нози.
У целој тој ситуацији, Балкан би могао да буде полигон за показивање турске економске и дипломатске силе. Посете Реџепа Ердогана Призрену и Сарајеву и речи "Косово је Турска" и "Ко дирне Бошњаке, имаће Турску против себе" јасна су најава будућег уплива земље са Босфора у збивања на Балканском полустрву.
Значајне популације муслимана у Бугарској, Македонији, Србији и БиХ прилика су да Турска користи верску сродност као средство притиска на поменуте земље.
Исламска суперсила - потреба светског лидера
Милорад Екмечић, историчар и члан Српске академије наука и уметности, осврнуо се на јачање Турске. Он верује да осим турске воље за успоном постоји и план Сједињених Америчких Држава и да је он константа у историји.
Наполеон је сматрао Цариград кључном светском тачком. Био је за сарадњу са исламом и оквиру тога постојање једне јаче исламске земље, са којом би се сарађивало и утицало на остали мухамедански свет. Сличну замисао имали су Германи у оба светска рата, а поготово Хитлер у Другом светском рату. Вођа Трећег рајха тако је желео да има миран Блиски исток, чију би нафту несметано експлоатисао.
Екмечић тако у Турској препознаје нову исламску силу јер она осим потенцијала, "које има и Египат", показује и вољу за преузимањем лидерства на Блиском истоку и Балкану.
"Бугари су, као у Средњем веку, први на путу турске експанзије, а Срби други", казао је академик у интервјуу за "Печат".