Церска битка, прва српска победа
Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегије одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама укључујући и амерички Вест Поинт.
То је прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама коју су чиниле аустроугарско и немачко царство.
Вођена је од 15. до 24. августа 1914. године, а у историји се помиње и као Јадарска битка јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар.
Уочавајући стратешку важност планине Цер комадант Друге армије Степа Степановић самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град.
Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа ушли у Шабац чиме се битка званично завршила.
Пре Церске битке
У зору 12. августа 1914. године јединице Пете армије аустроугарске Балканске војске прешле су Дрину код Лознице, а јединице њене Друге армије Саву код Сремске Митровице и Шапца. Непријатељ је у заузетим крајевима сејао пустош и смрт баш у складу са наређењем команданта Деветог аустроугарског корпуса: „према том народу (српском) свака хуманост је излишна и штетна! Ко у овом тренутку буде и најмање милостив биће најстрожије кажњен!“
Увече, 14. августа 1914. генерал Степа је добио наредбу Путника и Мишића да поврати Шабац по сваку цену, свим расположивим средствима. Прва армија је постављена на леву обалу Колубаре, на простор Уб-Ваљево. Непријатељ је те ноћи упорно и непрекидно нападао и полако потискивао јединице српске Треће армије ка Ваљеву. И поред храбре одбране, повлачење је било неминовно.
Суочена с тим, ујутро 15. августа, српска Врховна команда је издала наредбе:
Ове одлуке биле су историјске одлуке Врховне команде. Она је омогућила да се слабије снаге, али вођене супериорним командовањем и обузете праведним гневом због напада непријатеља и грозних злочина које је починио, на најбољи начин супротставе много јачим завојевачима. То је омогућило да се јединице употребе на најбољи начин и да се доведу до победе.
К.Б