ЧОВЕК ЈЕ СРЕЋАН САМО КАДА УСРЕЋИ ДРУГОГА: Цитати Руса који је критиковао Гогоља и царски режим

На данашњи дан, 7. јуна 1848. умро је руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности, названог "натурална школа".

Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је немачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видео је у томе што песник "мисли у сликама" и за разлику од научника "не доказује истину, већ је показује".

Написао је сјајне приказе дела Александра Пушкина, Михаила Љермонтова и Николаја Гогоља, а његово "Писмо Гогољу" је образац прецизности и оштрине критичке мисли. Нека од његових дела су: "О руској историји и о историји Гогоља", "Књижевне маштарије", "Јунак наших дана", "Песме М. Љермонтова", "Деоба поезије на родове и видове", "Реч о критици" и многа друга.

• Ми не тражимо идеал живота него живот сам, онакав какав јесте. Био он ружан или леп ми га не желимо улепшавати, јер је у песниковом приказивању леп и у првом и у другом случају. Баш због тога: где је истина - тамо је и поезија.
• Венци бесмртности су у наше време много поскупели.
• У овом свету морално извитоперених феномена, ретки су и срећни изузеци истинске величине која увек наплаћује скупо за своју ексклузивност и постаје жртва своје супериорности. Природа генија који су несвесни своје генијалности, и бива уништена од стране неосвешћеног друштва као жртва његових грехова, баш као Пушкинова Татјана.
• Не брините о инкарнацији идеја. Ако сте песник, ваша дела ће се инкарнирати без вашег знања. Биће и морална и национална, ако пратите слободно своју интуицију.
• Снажно сам убеђен да су људи или друштво најбоља и непогрешива критика.

• У науци се мора трагати за идејама. Уколико нема идеја, нема ни науке. Знање чињеница је једино вредно уколико чињенице садрже идеје. Чињенице без идеја су само остаци меморије мозга.
• Предмет комедије није да коригује морал и исмева пороке друштва. Не, комедија би требало да ослика одступања између живота и сврхе. Треба да буде кисело воће револта пробуђено деградацијом људског достојанства, сарказам, а не епиграм, грчевит смех, задовољан кез. Треба бити написана са жучи, а не разблажена сољу, речју, треба да пригрли живот у његовом највишем значају.
• Да би имала литературу, једна нација треба да живи, не само на практичној, већ и на моралној и духовној основи доприносећи тиме кроз свој национални живот развој универзалног духа човека.

Уколико су вам ови цитати били корисни, занимаће вас можда и Коељови љубавни цитати (више о томе на ОВОМ линку)