ЦРНИ РЕКОРД: Прошле године у Србији рођено најмање беба
Прошле године рођено је најмање беба у Србји и тиме оборен црни рекорд из 2013.
На свет је дошло чак 100.000 беба мање нег 1950. године. Свака жена у просеку има 1,4 детета, а да би се негативан природни прираштај само зауставио, требало би да размишља не о трећем, већ о четвртом детету.
Негативан природни прираштај наша земља бележи константно од 1992. У Србији је 2013. године у Србији умрло 100.300 особа, а рођене су само 65.554 бебе. У односу на 1950. годину тај број је мањи за невероватних 100.000, када је рођено 165.000 малишана. Током 2014.године ситуација није ништа боља, односно, сигурно је да ће број бити и мањи, с обзиром на то да је од јануара до септембра рођено 47.116 деце.
Шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику мр Гордана Бјелобрк објашњава за Наше новине да је ниво рађања у Србији за 32 одсто испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва, преносе Наше новине.
"Данас је просечан број по жени 1,4 а да бисмо се вратили на нулу и да би свака нова генерација имала макар исти број људи колико и постојећа, потребно је да свака жена роди најмање 2,1 дете. С друге стране, да бисмо извукли из овако тешке демографске ситуације, више не треба говорити о трећем већ о четртом детету", упозорава Бјелобрк.
Од 2003. до 2013. број становника је само на основу природног прираштаја смањен за око 362.000.
Она истиче да сваке године Србија изгуби више од 30.000 људи, што значи да нестане општина величине Ћуприје. "У периоду од 2003. до 2013. број становника у Србији је само на основу природног прираштаја смањен за око 362.000", наводи Бјелобрк.
Породице са једним дететом су најбројније у Србији, а занимљиво је да се и даље највећи број рађа у сиромашним породицама.
БЕОГРАД ЈЕДИНИ ИЗУЗЕТАК
Београд представља једину светлу тачку у нашој демографској средини у којем је 2013. рођено 18.018 беба. Међутим, српска престоница за то може да захвали досељавању становништва.
" Основне карактеристике демографске слике у Србији на почетку 21.века су висока просечна старост становништва, изразито негативан природни прираштај, недовољно обнављање становништва, одсуство радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација, али и савремене норме понашања жена. Негативни тренд, дакле, резултат је кумулираних негативних демографских, тако и социоекономских ефеката, који постају све израженији и јачи", каже Бјелобрк.
Погледајте и:
