ИМА ЛИ СПАСА ЗА ДАЛИБОРА? "Ако платимо откуп за једнога, сваки Србин биће мета!"

"Политика свих европских држава (па и Србије) је у принципу да нема преговора са терористима. То је оно јавно, али дискретно увек може доћи до договора. Само, ја не знам који каналима можемо да преговарамо", рекао је за наш портал војно-политички аналитичар Мирослав Лазански.

С друге стране, Дарко Трифуновић, професор на Факултету за безбедност, тврди да су либијски терористи (блиски Ал Каиди) ти који су уствари пришли нашој амбасади и да је тако остварен контакт. Према њему, наше службе нажалост данас немају услова да развијају обавештајне мреже унутар Либије, Исламске државе, Сирији итд.

Да ли је тражен откуп од пола милиона?

Према писању медија, џихадисти наводно траже пола милиона долара за његов откуп и чак су спремни да Србина пусте (за одговарајућу цену) независно од осталих талаца.

На питање да ли ће држава платити откуп, Дарко Трифуновић одговорио је одречно.

"Нема шансе. Ако држава плати за једнога, отвара могућност да и други траже. Наши држављани тиме постају мете", изјавио је професор Трифуновић.

Ништа мање оптимизма не дели ни Мирослав Лазански. "Ја бих волео да се човек спаси. Ја бих гласао да се да и милион за њега, да му не одрубе главу. Али нисам сигуран да ће до тога доћи".

Колико држава може да помогне?

"Једноставно, ми тамо не можемо да контролишемо ситуацију и ви не можете тек тако да покренете мисију без икакве обавештајне припреме", напомиње Трифуновић, који притом окривљује "реваншизам" појединих политичара током претходних година, који су почели да гасе и урушавају српске службе државне безбедности због чега су наши држављани у свету данас практично незаштићени и немају на кога да се ослоне.

"Прво треба идентификовати ко је отео Савичића. Онда, како ступити са њима у контакт, шта им понудити и видети да ли ми уопште имамо тамо људе на терену који то могу да изведу," сматра Лазански.

Породица Савичић живи у сталном страху

Након сазнања да је Далибор отет, његова породица константно је у страху да му се нешто лоше не догоди и да га не убију.

"Схватите нас. Не смемо да причамо о томе. Ако то будемо учинили, они ће убити Далибора", рекли су за медије чланови његове породице.

Породица је на ивици нервног слома, а посебно Далиборова деца којима највише недостаје отац. 

Отмица Далибора Савичића

Дуга је листа невиних новинара и хуманитарних радника које је на свиреп начин погубила терористичка организација Исламска држава. Али сада, њен релативно млад либијски огранак држи у својим шакама Далибора Савичића, Србина коме прети иста судбина. 

Пре више од десетак дана, џихадисти Исламске државе Либије напали су нафтно поље Ал Гани. Тада су погубили осморицу чувара и отели девет странаца аустријске компаније са седиштем на Малти.

Компанија ВАОС ("Валуе Added Оил Сервицес") потврдила је да је група од девет радника отета током напада на нафтно поље. Међутим, убрзо је постало јасно да је аустријски држављанин уствари Далибор Савичић (39).

Савичић је Аустријанац српског порекла који живи у Линцу. Према писању домаћих медија, аустријске власти су већ тражиле помоћ српске тајне полиције, која је у време Југославије имала јаке везе у Либији.

Погубљења као "бренд"

Гнусна погубљења заробљених војника и цивила постала су готово бренд самопроглашеног исламског калифата. Многе "сестринске" организације покушавају да копирају ову крваву праксу Исламске државе, којој погубљења између осталог служе као моћно пропагандно средство којим желе да изазову страх и трепет код својих непријатеља, али и средство рекламирања којим желе да допру до нових чланова.

Либијски огранак Исламске државе (тзв. Исламска држава Либије – ИСЛ) појавио се на светској мапи бруталним смакнућем 21 египатског Копта (православних хришћана) што је резултирало оштром реакцијом званичног Каира, који је покренуо серију ваздушних напада против ИСЛ-а у сарадњи са званично признатом владом Либије.

Тешка несрећа је задесила породицу Савичић. Наша је нада да ће Далибор бити спашен и да неће постати део црне статистике коју је Исламске држава наметнула свету, кроз бруталне егзекуције невиних људи у наранџастим комбинезонима.