Да ли раздвајати псећи пар при удомљавању?

Често се говори да је пас човеков најбољи пријатељ, али заборављамо да је пас уједно и - псећи најбољи пријатељ, пише портал Index.hr.

Попут људи, и пси проналазе утеху у припадницима своје врсте. Понекад је веза између псећих пријатеља толико јака да ће пси, ако се и накратко раздвоје, реаговати анксиозно, лајати и завијати, тачније туговати један за другим. Неки парови веома тешко подносе када се при удомљавању - заувек раздвоје. Могу ли онда да пронађу срећу у новом дому ако остану без најбољега пријатеља?

Предности удомљавања псећег пара

Удомљавање пара паса, важно је притом истакнути да не морају бити различитога пола, може бити дивно искуство за псе и људе. Пар повезаних паса обично власнику задају мање бриге и посла него један пас који се навикава на нову околину. Уз то, они један другог забављају и мазе па неће бити усамљени. Ако намеравате да имате више паса, лакше је удомити већ формирани пар који се добро слаже, него навикавати нове псе једно на другог.

Два типа псећих парова

Ако је пар истински повезан и однос међу псима је уравнотежен и здрав, одвајање може узроковати раздобље туговања и допринети проблемима у понашању у новом дому, попут деструктивног понашања, безразложног страха, агресије и страха од одвајања. Такви пси један другом пружају сигурност, ако разлика између пасивнијег и доминантнијег није превелика, и међу њима нема ни већих трзавица.

Код другог типа псећег пара не ради се о избалансираном односу. Пси су обично млађи и један је од другога знатно доминантнији и напада слабијег партнера који га се држи због сигурности. Одвајање ће у том случају доминантнијег пса научити прикладним, здравим социјалним вештинама, а код пасивнијег развити самопоуздање и сопствени идентитет.

Ако је однос међу псима позитиван и здрав, псе би свакако требало задржати или удомити заједно. Ако не, раздвојите их и оба ће од тога имати користи.