ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Баново брдо је добило назив по...
Велики део Београђана живи у овом насељу, пролази кроз њега на путу до куће или неке друге дестинације, али не зна основну ствар о њему, како је оно уопште настало и одакле му име баш Баново брдо?
Баново брдо данас представља део општине Чукарица, на којем се сада налази модерно насеље вишеспратница. Као и у свакој урбаној средини по овом насељу тутњају трамваји, аутобуси, гужве су велике и ништа није ни налик на оно како је некада изгледало.
О томе шта је некада било испод Зеленог венца, прочитајте ОВДЕ!
Простор изнад Макиша, у картама аустријског порекла са почетка XIX века називало се Репишко брдо. За време турске власти на месту где је данас Баново брдо било је Голо брдо, које се називало и Ордија.
Опседнут овим насељем, професор и дипломата Матија Бан поднео је молбу Београдској општини да му се прода земљиште на брду далеко изван Београда, како би тамо саградио леп летњиковац у српском стилу”.
Одборници су одлучили да му тражено земљиште поклоне, а не продају, сматрајући да је то овај велики патриота заслужио. Иначе, Матија Бан је обављао поверљиве послове за српску владу и истовремено се бавио књижевношћу.
По њему се цео крај у почетку називао Бановац, а после његове смрти 1903. године – Баново брдо.
Највиша тачка овог узвишења налази се у улици Кнеза Вишеслава, на 216,68 метара надморске висине.
Задовољан што се његова идеја лепо развила он је одржаво своју реч и на свом имању саградио летњиковац. То здање било је у шумадијском стилу, имало је и друге споредне зграде које су припадале типично српској, сеоској окућници. Око куће се налазила велика башта са цвећем.
На осталом простору подигао је винограде и воћњаке, а гајио је пшеницу и кукуруз. Башта је била пуна раскошног цвећа, које је доносио из Дубровника и са грчких острва. У знак поштовања, расаде драгоценог биља доносили су му београдски трговци који су путовали по свету.
Ко је био Матија Бан?
Србин Матија Бан, рођен 1818. године у Петровом селу, поред Дубровника. Према неким подацима доселио се у Београд око 1860. године.
Био је одушевљени илирац-славјанин и борац за уједињење Далмације са Банском Хрватском, а касније предани борац за уједињење свих јужнославенских народа. Писао је драме, епске и лирске песме, историјске и књижевне расправе.
У периоду од 1839. до 1844. боравио је у Турској, у Цариграду и у Бурси.
Знате ли колико ће година још Београђанка стајати усправно? Прочитајте ОВДЕ!
У Србији је Матија Бан био посебно цењен. Повераване су му дипломатске мисије у име Владе у којој је једно време био и министар. Био је и редовни члан САНУ од 1858 године.
Задовољан што се његова идеја лепо развила он је одржаво своју реч и на свом имању саградио летњиковац. То здање било је у шумадијском стилу, имало је и друге споредне зграде које су припадале типично српској, сеоској окућници. Око куће се налазила велика башта са цвећем.
На осталом простору подигао је винограде и воћњаке, а гајио је пшеницу и кукуруз. Башта је била пуна раскошног цвећа, које је доносио из Дубровника и са грчких острва. У знак поштовања, расаде драгоценог биља доносили су му београдски трговци који су путовали по свету.
