Иако је Бастиља пала, митови о њој још увек живе

Сви француски симболи – 14. јули, тробојка, химна Марсељеза, Париз као престоница, мото слобода, једнакост, братство, сећање на победу 11. новембра 1918. године, историја народа, помажу да се изгради осећај припадности нацији. Међутим, Француска очигледно није ограничена на симболе, она се састоји од језика, културе , територије, економске и војне моћи једног народа, једне приче.

ИСТОРИЈАТ - Револуционарне снаге, предвођене Максимилијаном Робеспијером, оштро су се побуниле против тадашњег краља Луја XVI и његових мера подизања пореза. Краљ Луј XVI, под утицајем конзервативног племства из свог личног савета, као и своје супруге Марије Антоанете и брата грофа д'Артое, је 11. јула 1789. године сменио реформистичког министра Некера и комплетно реконструисао владу. Много Парижана је кренуло у отворену побуну. Део војске се придружио руљи, други су остали неутрални. Паришка тврђава, затвор Бастиља, био је симбол Краљевске самовоље. Пред револуцију 1789. године био је прилично мали и неважан затвор, у којем је боравило свега 7 затвореника. Од те седморице, четири су били лопови, двојица су били ментални болесници а један је био аристократа, гроф де Солаж, који је био затворен на инсистирање његове породице због наводних сексуалних перверзија. Занимљиво је да је осми затвореник – славни маркиз де Сад премештен из Бастиље само пар дана пре напада на њу и послат у Институт за менталне болести Шарентон.

Ипак ослобађање затвореника није био разлог због чега је Бастиља била нападнута, већ барут. Наиме, Бастиља је чувала невероватну количину од око 13.600 килограма барута. Народ се ради тога упутио према Бастиљи и захтевао да се тврђава преда заједно с барутом. Пошто је командат Бастиље, извесни маркиз Бернард-Рене де Ланеј то одбио, руља је провалила у тврђаву, при чему су у борбама пале и прве жртве. Укупно је погинуло стотину људи. Маркиза де Ланеја скупина је ухватила, претукла и вукла по улицама а на крају су му главу набили на колац. Тако је почела Француска револуција, која ће трајати наредних 10 година, све до доласка на власт Наполеона Бонапарте.

Временом, јавност је можда изгубила свест о значају догађаја који је заиста значајна за француске претке, који су познавали историју и прошли кроз тешкоће.

Постоји шала која се шири међу Французима, а то је да њихова омладина не зна шта је заправо десило 14. јула али је добро упозната са учесницима Светског фудбалског првенства, упркос нагласком на програме грађанског образовања.

Чак Иако млади Французи не знају на шта се односи 14. јули, они бар знају шта га симболизује. Не треба заборавити ни да је некада 14. јул симболично означавао крај школске године и представљао фундаменталну временску ознаку за млађе генерације.

Парада оружаних снага у присуству шефа државе и владе је управо срж националног празника. Војска је увек заузимала посебно место у народу и у срцу Француза, па је тако војна парада сваке године битан догађај за ову манифестацију.

Војна парада у Паризу се одржава сваке године од 1880. године осим за време Другог светског рата. Познати музичар Жан Мишел Жар је 1979. године одржао концерт у Паризу који је привукао милион људи. Посебне прославе одржане су за 200- годишњицу Француске револуције 1989. године. Француски фудбалски тим је постао светски првак 12. јула 1998. године и то је изазвало одушевљење и славље широм Француске на Дан Бастиље.