ГРЧКА ГЛАСАЛА! Сиризи 145 места у парламенту, Новој демократији 75

21.00 - Победа Сиризе

Грчко Министарство унутрашњих послова је навело да је је конзервативна Нова демократија освојила 28,07 одсто гласова. Агенција Ројтерс наводи да ће Сириза имати 145 од укупно 300 места у парламенту, а Нова демократија 75.

Одзив је био 55,4 одсто, док је на јануарским изборима била 63,6 одсто.

19:30 -  Први званични резултати

Грчка левичарска странка Сириза бившег премијера Алексиса Ципраса, освојила је скоро 35 одсто гласова на данашњим парламентарним изборима, а конзервативна Нова демократија 28,7 одсто, показали су први званични резултати.

Како прецизира Ројтерс, Сириза је, на основу девет одсто пребројаних гласачких листића, освојила 34,9 одсто гласова. Златна зора је на трећем месту са 7,3 одсто, саопштило је грчко министарство унутрашњих послова.

Истакнути неименовани званичник Сиризе рекао је раније да ће Грчка у року од три дана добити нову владу, пренела је грчка агенција АНА.

18:00 - Сириза ће добити између 34 и 30 одсто гласова

Према комбинованој анкети пет телевизијских станица, Сириза ће добити између 34 и 30 одсто гласова, а Нова демократија између 32,5 и 28,5 одсто. Ова процена оставља Новој демократији отворена врата за победу, али не после борбе, наводи Ројтерс.

Ако се ови резултати обистине, за формирање владе биће потребна коалиција. 

15:00 -  Левичарска странка Сириза води са 32 одсто од укупног броја гласова на ванредним парламентарним изборима, који се данас одржавају у Грчкој, показала је прва излазна анкета.

Највећи Сиризин ривал, конзервативна Нова демократија, је друга са подршком 29,6 одсто бирача, преноси Спутњик.

Следи десничарска партија Златна зора са 6,8 одсто, Комунистичка партија има 6,5 одсто, док је ПАСОК добио 6,2 одсто гласова, а проевропска Потами 4,8 одсто гласова. Биралишта се затварају у 16 часова.

Лидери највећих грчких странака, Алексис Ципрас из Сиризе и Вангелис Меимаракис из Нове демократије, после данашњег гласања на превременим посланичким изборима, обећали су "нову еру и промене".

Бивши премијер левичарске Сиризе који је на власти био од фебруара до августа, изразио је уверење да ће победити на изборима и рекао да ће "његова будућа влада" бити "борбена".

Ципрас је рекао да ће наставити са истом "одлучношћу и пожртвовањем" да "добија битке" за остваривање права грчког народа. Ципрас је пред новинарима који су га дочекли на гласачком месту, изгледао уверен у победу.

По последњим анкетама, његова Сириза има малу предност у односу на Нову демократију. Анкете, које су показале да је два дана пред изборе двадесетак одсто од 9,9 милиона гласача било неопредељено или би могло да апстинира, указују да је исход избора неизвестан и да победник неће имати довољно гласова да сам формира владу.

Вођа конзервативаца, Меирамакис је после гласања изјавио да ће Грцима вратити поверење ако победи, наводећи да је породица стуб друштва. Грчка је од 2009. године четири пута излазила на парламентарне изборе и променила шест влада.

10:30 - АНКЕТЕ показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове Демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора, са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија KKE и центристичка То Потами, преноси Ројтерс

08:35 - У Грчкој су јутрос у шест сати отворена биралишта, на којима ће на ванредним парламентарним изборима гласати више од 9,8 милиона Грка који имају право гласа. Гласачка места ће бити отворена до 16 сати, а коначни резултати се очекују сутра ујутро.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, односно око 38 одсто, колико је потребно да би освојила већину у парламенту од 300 посланичких места, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија KKE и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

07:00 - ДАН "Д":  Сириза или Нова демократија, Грци бирају!

Ако ће се на њима икаква борба водити, то су изгледи - додуше мршави - да се дође до политичке стабилности, која би помогла да се успостави нека врста економске нормалности у земљи са 25 одсто незапослених, озбиљним ограничењима у банкарском пословању и катастрофалним јавним дугом.

Изборним фаворитима пођеднако се сматрају левичарска странка Сириза и странка десног центра Нова демократија, и оне обе - с мањим или већим оградама - прихватају нова повећања пореза и реформе које међународни кредитори траже од презадужене Грчке како би наставили да јој помажу финансијски.

- С обзиром да је (трећи пакет међународне финансијски помоћи) добио већину посланика грчког парламента, на овим изборима нема никаквог улога - рекао је Дмитри А. Сотиропулос, политички аналитичар са Универзитета у Атини.

Према његовим речима, и Сириза и Нова демократија имају врло мали маневарски простор за политичке маневре - ко год од њих да победи.

Листа оног што се мора урадити написана је још у јулу, када је бивши премијер Алексис Ципрас (41) под великим притиском направио крупан заокрет и одустао од противљења мерама штедње које га је довело на власт у јануару ове године.

Суочен с могућношћу банкротства земље, социјалне катастрофе и изласка земље из еврозоне, Ципрас је пристао на трећи пакет финансијске помоћи, вредан 86 милијарди евра, под условима који га држе "на кратко" - што је довело до побуне у његовој странци Сириза и коштало га парламентарне већине.

Ципрас је потом дао оставку и сазвао нове изборе, надајући се да ће тиме ојачати своју већину - што би се могло показати као велика грешка у процени, оцењује Асошиејтед прес.

Наиме, све до јула је Сириза била далеко популарнија од Нове демократије, којој је у међувремену, под привременим страначким вођом Вангелисом Мејмаракисом (61), рејтинг порастао. Разлика између две странке се толико смањила да ниједна сада не би могла да има такву већину да би могла самостално да влада.