НАЈЈЕЗИВИЈА УБИСТВА У СРБИЈИ: Знате ли шта је "РУКОПИС СМРТИ" - заштитни знак Земунског клана?
Само небо зна колико је суза проливено над сандуцима младића широм Југославије и Босне, чији су млади живот као у Кополином филму, окончани пуцњима непознатог убице, друга из краја или припадника непријатељског клана.
Плач, јауци, запомагање - то су били свакодневни призори на београдским улицама никад заборављених, деведесетих година. Неколико страна Политике и Вечерњих новости облепљених умрлицама, изјавама саучешћа и заклетви на вечито пријатељство, био је логичан след догађаја.
КРВАВИ АПАРТМАН 331: Пре 23 године једно убиство је потресло Хајат!
Било је то време када су криминалци имали исту славу као и политичари. Младићи, чија је главна парола била "живи брзо, умри млад", свој криминални идентитет обогаћивали су патриотизмом на посебан начин, док су политичари свој наводни патриотизам обогаћивали обиљем правог криминала. Било је то језиво време.
ОНИ СУ УБИЛИ КНЕЛЕТА: Једна особа је имала нешто да му каже, друга га је натерала да клекне!
Злочиначка група Душана Спасојевића и Милорада Улемека Легије непревазиђена је за јуче, данас, сутра!
Индустрија криминала
Шири састав чланова свих кланова под командом Легије и Спасојевића чинило је више од 200 људи. Они су били професионални криминалци и то је била индустрија криминала.
ЗАБРАЊЕНИ СНИМАК: Овако је Звездан Јовановић вежбао атентат на Ђинђића (ВИДЕО)
РУКОПИС СМРТИ - заштитни знак!
Аутомобиле, које су користили за убиства по Београду, припадници клана су називали "борбеним возилом", док су их подземље и медији описивали као "'аудији смрти". Пуцњи из возила у покрету на други аутомобил у кретању постали су "заштитни знак" и својеврсни "рукопис смрти" овог клана.
На мети професионалних егзекутора "земунског клана" нашле су се и особе чија је смрт наручена из друге државе.
Ово су речи Јована Пријића, првог специјалног тужиоца за организовани криминал у Србији, изговорене у завршној речи против припадника "земунског клана".
После убиства Жељка Ражнатовића Аркана, Улемековог узора и команданта, клан је одлучио да се освети. То је био и мотив за највећи број убистава из 2000. године.
Крвава освета због Аркана
Поред убистава из оптужнице, Спасојевић је, како је тада наведено, планирао и ликвидације Јовице Станишића, Андрије Драшковића, Ратка Ромића и Мирослава Курака... Он је истакао да је све жртве отмица "типовао" Улемек, тврдећи да је то био најуноснији посао после 2000. године.
ДОСИЈЕ АРКАН: Вече када је вођа "Тигрова" убијен с леђа (ВИДЕО)
Светећи Аркана, према досадашњим сазнањима, Спсојевић се крваво разрачунавао и са онима за које је претпоставио да могу да му угрозе и најмањи интерес. Само тако се може разумети ликвидација вође "звездарског клана" Средоја Шљукића Шљуке и његовог брата од стрица Зорана. Овај злочин је, међутим, пример како су страдали и многи други, који се из неког разлога нису допали Спасојевићу, Луковићу или Легији.
Шљукићи су убијени 29. септембра 2002. године из кола у покрету. Праћени су данима, а онда сурово ликвидирани.
Највећа убиства мафије деведесетих година
- Бранислав Матић Бели убијен је 3. августа 1991. са више од 17 хитаца из аутоматских пушака испред куће, где су га сачекале убице у маскирним униформама и убили га наочиглед супруге и Гишкине девојке.
Командант Српске гарде Ђорђе Божовић Гишка погинуо је 15. септембра 1991. код Госпића. Погођен је са три хица, а смртоносни је био хитац у леђа.
У апартману 331 хотела 'Хајат' у Новом Београду 28. октобра 1992. године убијен је Александар Кнежевић Кнеле (21) с три хица у потиљак. Усмрћен је пошто је потрбушке легао на под апартмана.
Горан Вуковић Мајмун, лидер вождовачког клана, убијен је у центру Београда 12. децембра 1994. године и тако постао прва жртва 'београдске сачекуше'.
Раде Ћалдовић Ћента и његова пријатељица Маја Павић, кума Светлане-Цеце Ражнатовић, убијени су 15. фебруара 1997. године испред Клуба књижевника у Француској улици број 7 у Београду.
Најјезивије убиство припадника земунског клана
Једини преостали припадник земунског клана чија судбина још није званично утврђена јесте Нинослав Константиновић.
У СТИЛУ ДЕВЕДЕСЕТИХ: Вођа "делија" убијен у мафијашкој сачекуши?
Сретко Калинић је тврдио да је убио и Константиновића и да је његово тело закопано у њиви у близини аутопута Београд-Загреб.
Чак и најискуснији полицајци, они који су се током каријере сретали са свакаквим злочинима и монструмима који су их чинили, остали су ужаснути пред детаљима свирепе ликвидације Милана Јуришића, кога су убили бивши другови, припадници земунског клана.
Полиција наводи и да је тело Јуришића исечено тестером за дрва и самлевено у машини за месо, али мало им је била једна - јер се покварила - па су морали да купе другу. Млевење тела Јуришића потрајало је четири до пет дана, а стан у којем је монструзни злочин обављен, био је сав у крви. Самлевени остаци тела бачени су у реку Манзанарес у Мадриду, испод моста Викторија, где је полиција тражила и нашла доста трагова, пре свега остатака костију који су прослеђени на антрополошку и форензичарску анализу да би се извукао ДНК и упоредио са оним траговима које има српска полиција.
