Деветнаест година од протеривања Срба у операцији Олуја

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја" којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.

Војна акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске "Олуја" нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције "Олуја" и да је војни врх с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.

Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију "Олуја" у току, али да нису биле "умешане у планирање или извођење те операције". То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

"Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба", рекао је Галбрајт.

Четири године касније Галбрајт је тој телевизији, поред осталог, рекао да је он 1. августа 2005. пренео поруку своје владе тадашњем председнику Туђману да се не противи војној операцији Хрватске.

"Но јасно сам притом упозорио Туђмана да се морају заштитити српски цивили, али се он на та упозорења оглушио", рекао је Галбрајт  и истакао да САД нису одобриле операцију чији је циљ био протеривање српског становништва".

За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

У међувремену су хрватске власти прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и

"Олуја".

Тужилаштво хашког Трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције "Олуја" и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора, што је касније смањено за годину дана, због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991, а у мају 2009. осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији Медачки џеп 1993. године.

Врховни суд Хрватсе потврдио је ослобађајућу пресуда за исти злочин бившем генералу Рахиму Адемију.

Хрватска влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина након војне акције "Олуја". Оптужене су

3.792 особе, а против већине су донете пресуде.

Априла 2011. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после "Олује" почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.

Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције "Олуја" када је, како наводе, убијено више од 600 цивила.

Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.

Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди операција Олуја није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине.

Ослобађањућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање, а председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић је изјавио да је реч о селективној правди и да је тај суд изгубио сваки кредибилитет. Влада Србије је одлучила да сарадњу са хашким Трибуналом сведе на технички ниво.

Главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, такође, је изразио разочарење том пресудом, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је "шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин".

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић изјавио је, при крају свог мандата, да су Срби из Хрватске највеће жртве протеклог рата јер су се повлачили заједно с војском и у Хрватској оставили све што су

имали.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је уочи 15. годишњице "Олује" изјавио да жали због жртава у тој војно-полицијској акцији али да саму акцију нико не сме да доводи у питање.

У мају ове године у Загребу је саопштено да су идентификовани посмртни остаци 19 особа српске националности ексхумираних из заједничких гроница у неколико хрватских жупанија, пронађених после

акције "Олуја".

Из регистрованих гробница на територији Хрватске, од 2001. до 2013. ексхумирани су посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције "Бљесак" и "Олуја".