Дипломатија "безгласна" пред израелско-палестинском кризом

Док ситуација ескалира, међународна заједница и даље очајнички покушава да пронађе утицајног посредника, али опипљивих резултата нема.

Амерички председник Барак Обама позвао је израелског премијера Бењамина Нетанијахуа у чертвртак увече и понудио му помоћ САД у циљу постизања примирја, али је Нетанијаху искључио било какав прекид ватре и најавио даље нападе на Хамас.

Многи посматрачи у томе виде губитак америчког утицаја у овом региону, а Сједињене Америчке Државе су, теоретски, једине које могу да утичу на Израел, наводи се у тексту.

Уједињене нације су прве изразиле забринутост, али њене државе чланице не показују превелику политичку вољу, а и Европи недостаје заједничка решеност, што се види и из изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда, оцењује "Фигаро".

Након што је у среду одобрио "све мере" које израелска влада предузима како би "одбранила своје становништво", Оланд је сутрадан изразио жаљење због тога што су "војне операције већ резултирале многобројним палестинским жртвама".

У међувремену, Египат, прва арапска земља која је са Израелом потписала мировни споразум 1979. године, износи "бојажљиве" предлоге о заустављању насиља у Гази. Египту се, очигледно, не жури да притекне у помоћ Хамасу, покрету повезаном са Муслиманском браћом коју та земља немилосрдно гони на свом тлу, наводи париски дневник.

Поређења ради, приликом претходног таласа насиља, крајем 2012, када је председник Египта био Мухамед Морси, исламиста близак Хамасу, египатски премијер је брзо послат у Газу у знак подршке Палестинцима.

Пламен насиља, који је изнова разбуктан у Израелу и Гази, гори и у Сирији и Ираку, а та жаришта поларизују пажњу и неутралишу енергију, упозорава париски дневник, који закључује да светске силе, из немоћи или понекад из интереса, скрштених руку посматрају ескалацију сукоба између Израела и палестинског исламистичког покрета.