ДИВЉИНА: Ваш пупак је прави Амазон! Не верујете? Ево шта и како

Роб Дан и његов тим еколога нису тек било какви посматрачи пупкова – они су професионалци. Њихова студија испитала је микробиолошки садржај пупка 60 волонтера, а оно што су открили је прилично занимљиво. Испоставило се да је просечан људски пупак прилично сличан Амазонији!

Све је почело пре око две године. Идеја коју је група студената разрадила на часовима биологије на Универзитету Северна Каролина, добила је нови значај у оквиру популарне науке.

Који је бољи начин да се јавност заинтересује за науку, него да им се покаже живахни екосистем који буја на њиховој сопственој кожи. „А истраживање пупка је довољно суманута идеја да би могла да буде занимљива многима“, додао је Дан.

Добродошли у џунглу

У 60 различитих пупкова, тим је пронашао 2.368 врсти бактерија, од којих би 1.458 могло да буде ново за науку.

Неки од волонтера гајили су свега око 30 различитих врста у пупку, док је код неких пронађено и више од 100, док се  просечна цифра кретала око 67. Занимљиво је да се чак 92 одсто типова бактерија налазило код свега 10 одсто субјеката – заправо, већина њих је била специфична само за једног јединог испитаника.

Један од њих, новинар по професији, имао је у свом пупку бактерије које су да тада виђене само на тлу Јапана – у ком он никада није био.

Други, далеко упечатљивији волонтер, који се није купао неколико година, био је домаћин двема врстама такозваних екстремофилних бактерија које обично живе на поларним сантама леда и термалним изворима.

Упркос бројности становника пупчане џунгле, није пронађена ни једна која је заједничка свима, а свега осам врста је пронађено код око 70 одсто субјеката. А где год да су се ове врсте појавиле, букнуле су до неизмерних количина.

„То један обичан пупак чини правом прашумом у малом“, каже Дан. „Идеја да су неки делови нашег тела попут прашума, за мене је дивна. Мени као екологу то заиста има смисла.“

А чему све то?

Откривање које то врсте воле да настањују људско тело је само један корак. Да би се ова сазнања учинила кориснима, научници морају да открију зашто се ове бактерије појављују.

„Ми смо као они типови пре Дарвина који су ишли около, доносили нове ствари и говорили: Погледај ово, ова птица је потпуно уврнута – мора да је нешто важно у питању! Ипак, они су тада били далеко од сагледавања целокупне слике“, каже Дан. „Е па, ми смо ту негде.“

У нади да ће доћи и до шире слике, Дан и његов тим већ раде на неколико стотина нових пупака – ускоро ће их бити 600. Нове узроке ће искористити да тестирање корелације између „становника“ пупка и свега везаног за живот субјекта – од места рођења, до имуног система, преносе београдски медији.

У међувремену, лабораторија је већ направила пилот новог пројекта – који ће испитивати дивљу фауну испод наших пазуха!