Долазак PayPala није решио све проблеме везане за е-пословање!

Птичек је на конференцији "Paypal и Дигитална Србија - где смо сада, а где можемо и треба да будемо", подсетио да је од тренутка када је Србија кроз корисничке услове добила могућност слања новца, до момента имплементације те услуге, прошло годину и по дана.

"Увек се прво правно омогући пружање неке услуге па се онда она и изведе, колики је рок од једног до другог зна само Paypal", указао је Птичек. Он је нагласио да нема електронске трговине уколико је потребан и један једини папирни документ, истакавши да, што се наших закона тиче они јесу добри, те Paypal може да дође и пружи услугу.

Саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) Слободан Марковић је указао да је код нас електронска трговна и даље слабо развијена.

Сваке године се повећава број људи који купује преко интернета, и према новим подацима више од милион људи је нешто купило преко интернета, а такође из године у годину расте и број трансакција платним картицама на интернету, навео је Марковић.

Са друге стране, како је истакао, у последњих шест или седам година је приметна стагнацију фирми које нуде производе у услуге преко интернета и тај број стоји на око 20 одсто.

Према његовим речима, више је разлога за то, а међу њима су пре свега законска регулатива која је прилагођења традиционалном начину пословања и фаворизује печат, потпис и папир, затим недостатак инфраструкутре односно приступачних банкарских сервиса који би омогућили наплату производа и услуга, слаба конкурентност домаћих производа на глобалном тржишту и мали број стручњака који из Србије могу да лансирају глобални производ.

Заменик генералног менаџера и члан Извршног одбора Пиреус банке Дејан Тешић, је говорећи о разликама између Paypala и других платних сервиса навео да Paypal спада у нове неконвенционалне системе плаћања који су настали као производ развоја дигиталне економије Суштински, оно што разликује Paypal од класичних банкарских платних система је то што је Paypal слободан систем за кога не постоје ограничења у формално правном смислу, казао је Тешић.

Он је донео слободу да мале компаније које нису могле да испуне компликоване услове које су постављале банке отворе налог за трговину и да своје робе и услуге могу да продају и наплаћају коришћењем овог система, појаснио је Тешић.

Представник Центра за развој интернета Зоран Торбица је рекао да је ИТ индустрија та која може да повуче Србију.

Према његовим речима у Србији постоје стартап фирме које нуде производе и услуге који су кокурентни. Међутим, како је навео, када људи направе нешто добро и крену то да монетизују, уместо да се баве продајом и маркетингом, морају да изучавају право, администрацију... и онда или пропадају или пребаце пословање у земљу која има једноставнији законски оквир за пословање.

Он је навео да би Србија у односу на број становника годишње могла да приходује више од шест милијарди евра од пословања преко интернета, те да чињеница да је прошле године остварено 230 милиона евра промета показује да постоји потенцијал да се тај износ од више милијарди досегне.