Државне јасле: колевка за спавање!
Бројни финансијски извештаји и подаци о јавном сектору које је представила Влада Србије наводе на закључак да је у државном крилу било најудобније. Да је претходних година право место за башкарење био државни скут, показују и чињенице да је место у јавном сектору имало и тарифу.
“Милина је тамо радити“, закључујемо из прича неименованих саговорника нашег портала, који су желели да остану анонимни како им се те фантастичне столице не би заклимале. Али да кренемо редом...
Према извештају који је у јануару представио бивши министар финансија Лазар Крстић у јавном сектору запослено је 781.000 људи.
“У последња четири месеца јавни сектор у Србији просечно се месечно увећавао за 1.800 радних места, јер је 3.200 људи одлазило, а 5.000 се запошљавало, највише у новембру и децембру”, рекао је Крстић у интервјуу агенцији Бета.
Према овим подацима може се закључити да је до примене тог закона који је ступио на снагу од првог јануара текуће године, пола Србије похрлило да се удоми у топлом државном крилу док још може. Тако је Србија прешишала развијени Запад, јер у Европи јавни сектор запошљава тек само 10 одсто кадрова.
Привреда Србије клецала, а плате им расле!
Велики број запослених који су финансирани из државног буџета кренуо је да празни касу, да би се у овом тренутку држава нашла на самој ивици банкрота. Премијер Србије, Александар Вучић и раније је упозоравао на могући грчки сценарио, а онда је дошао тренутак да се спречи да Србија доживи потпуни суноврат. Нашли смо се пред новим законима, који обећавају чупање из онога што се годинама петљало око ногу буџета Србије.
Влада Србије преузела је прве кораке ка опоравку државе. Забрана запошљавања у јавном сектору до краја 2015. године повукла је са собом нови Закон о раду, којим се грађанима обећава више радних места у приватним секторима.
Међутим, запосленима у јавном сектору нови закони уливају страх у кости, јер како је обећано од стране Владе само они прави радници биће привилеговани да остану у јаслима државе. Тако ће сваком ко је олако схватио државни посао бити онемогућено да и даље ужива у благодатима које је пружало државно крило.
Прве промене захватиле су радно време. Сви ушушкани како у држави, тако и у своје кревете морали су да се расане раније. Радно време од 1. маја почиње од 07:30. Иако незадовољни променама неопходним за опоравак Србије, државни службеници ипак брину првенствено за своје место и опстанак у јаслима.
Анкете које су рађене у Србији показале су да би се због редовне и веће плате свако привио уз сукњу државне службе, а ево шта кажу наши саговорници који су хрлили ка државном послу...
“Са још незавршеним факултетом запослио сам се у јавном сектору. Млад, пун ентузијазма, паралелно сам студирао и радио. Није ми било тешко да останем и прековремено. А онда сам схватио да сам наиван и глуп. Сви око мене су радили мање, па сам решио да поклекнем пред навикама колега из фирме. Научио сам како да се понашам, не радим, а да добијем награду за Радника године. Ако би ме неко питао за савет шта треба да уради, мој одговор је следећи... Око 07:30 треба се шетати по фирми што више, како би сви који тек стижу на посао приметили да си ту и да си дошао пре свих. А негде око 16:00 сати треба изаћи на цигарету испред фирме. То је време када сви напуштају фирму. Када те колеге виде да си сишао на паузу, то за њих значи да остајеш прековремено на послу, а ти чим они оду покупиш своје ствари и одеш кући. Тако сам ја постао Радник године“, каже саговорник Србије данас.
“Одмах по завршетку факултета кренула сам да тражим посао. Разочарала сам се на самом почетку јер су све моје колеге са факултета добиле посао преко везе својих родитеља. Слала сам биографије на разне послове и на крају сам успела да се угурам у једну државну фирму. Моје искуство показује да се у државној служби не ради државни посао већ онај приватни који се донесе од куће. И тако се посао целе фирме ломи преко леђа оних који немају посао са стране“, каже наша саговорница, иначе приправница једне државне фирме у Београду.
"Ја сам годинама радила у јавном сектору преко омладинске задруге, све док нисам напунила 30 година. За то време сам радила на свим могућим позицијама, од продавца до маркетинг менаџера. У суштини сам одрађивала посао других људи, који су запослени на неодређено, док су они кафенисали и досађивали се. Што сам више радила, више су ми посла уваљивали, док су они зарађивали вишеструко више, а неки од њих чак нису имали ни компјутер, ни своје радно место, него су шетали од канцеларије до канцеларије или седели по ходницима и у собама за пушење" рекла је за наш портал девојка која је добар посао пронашла, веровали или не, у приватном сектору.
Дакле, као код Радоја Домановића, државне вође а не “Вођа“, водиле су буџет ка провалији, грађане до радних места, а Србију у бездан. Сада, када Влада улаже напоре да извуче државу из јаруге, државни посао престаје да буде јасле, већ озбиљна институција која ће заједничким радом грађана и Владе, освежити буџет и показати перспективу и бољу будућност.
