Ђурић: Спремни смо да наставимо разговоре
"После последњег састанка у Бриселу на премијерском нивоу 23. јуна јасно смо свима ставили до знања да смо, колико сутра, спремни да наставимо тамо где се у тим разговорима стало, али динамика разговора не зависи само од нас, већ и од календара високог представника ЕУ Федерике Могерини, а нажалост и од политичког тактизирања Приштине", изјавио је директор Канцералије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Процес нормализације односа ће, уколико то од нас буде зависило, бити настављен. Београд жели да разговара о имовини, верској и културној баштини и многим другим питањима, којима, међутим, мора да претходи договор о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), рекао је Ђурић.
Он је уверем да ће ЗСО бити по мери Срба на Косову и Метохији и бити непремостива гаранција њиховог опстанка и напретка. Према његовим речима, биће предвиђене институционалне везе ЗСО и Србије, а најважнија веза биће могућност директног финансирања.
ЕУ има статусно неутралну позицију према КиМ
На питање да ли је Београд упознат са садржајем правно обавезујућег споразума о нормализацији односа са Приштином, који је недавно најавио и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, а што је и обавеза из Преговарачког оквира, Ђурић је подсетио да ЕУ има статусно неутралну позицију према Косову и Метохији. "Најмоћније државе ЕУ појединачно имају другачији став и није тајна да би волеле да Србија сутра призна једнострано проглашену независност наше јужне покрајине, али тешко ми је да замислим да ће ико одговоран пред Србију ставити услов да подржимо чланство Косова у УН", нагласио је Ђурић.
Он је рекао да је у фокусу нашег интересовања добробит наших грађана на Косову и да им дугујемо да у дијалогу са Приштином, уз посредовање ЕУ, за њих добијемо што више.
"Нико није ни очекивао да ће Приштина, због процеса нормализације односа, одустати од настојања да оснажи свој међународни положај, а покушај уласка у Унеско је заправо покушај тихог инфилтрирања у систем УН. Београд ће наставити да инсистира да се питање наше културне баштине на Косову и Метохији решава у оквиру процеса нормализације", казао је Ђурић.
На питање како је дошло до тога да интересе у Унеску Београд брани помоћу анекса пет Ахтисаријевог плана, који је Скупштина Србије одбацила у целости, директор Канцеларије за КиМ је одговорио да ми не признајемо Ахтисаријев план, али да "тај документ у Приштини и у међународној комуникацији има тежину".
"Природно је да користимо сва расположива политичка и дипломатска средства како бисмо спречили да Србији, српском народу и Српској православној цркви буде нанета несагледива неправда", нагласио је Ђурић.
"Неће бити отпуштања наших људи на КиМ"
Када је рече о формирању Специјалног суда за злочине ОВК, он је рекао да Београд "не верује у административни капацитет ни у искрену намеру Приштине да казни поциниоце страшних злочина терористичке ОВК".
"Мислим да бисмо имали чвршће гаранције да ће правда бити достижна да је за ту ствар био надлежан суд иза којег би стајао ауторитет Савета безбедности УН. Ми ћемо, ипак, зато што је то у нашем интересу, искористити сваку прилику да помогнемо да злочинце стигне заслужена казна", рекао је директор Канцеларије за КиМ.
Поводом најаве министра просвете и струковних синдиката да ће прве отпремнине добити наставници са КиМ, Ђурић је истакао да "отпремнине неће добити ниједан просветни радник који живи и ради на КиМ".
"Дакле, неће бити отпуштања наших људи на КиМ", рекао је он и напоменуо да "српска просвета на КиМ остаје српска, због тога смо толико и инсистирали на надлежностима ЗСО у области образовања".
