ДВА ВЕКА ТАКОВСКОГ УСТАНКА: Да ли сте знали да Милош не би ни подигао буну да не беше Арсенија Ломе

Година је 1813. Карађорђе прелази Саву и бежи у Аустрију јер је рат са Турцима изгубљен. Заједно са њим су отишли и Павле Цукић, Стојан Чупић, Матеја и Сима Ненадовић (синови Алексе), као и Јаков Ненадовић (Алексин брат). 

Било је и оних који нису хтели да иду. Један од њих био је Милош Обреновић. Вратио се назад и предао Турцима који су га одмах поставили за старешину Рудничке нахије. Због тог останка, 33 године старом Теодоровићу по пореклу (Обреновићем се почео презивати због поштовања према очуху који га је одгајио) порастао је углед код Срба, због чега су га и Турци узели као главног свог човека у Београдском пашалуку.

Иако су обећали, Турци нису до краја испоштовали амнестију за учеснике устанка од 1804. до 1813. Жељни освете за поразе и увреду части Царевини, Османовићи су пустили војсци да чини "што јој срцу драго". Поубијано је много, поробљено и опљачкано још више.

Један од виђенијих није хтео да трпи зулум, па је подигао буну. Био је то Хаџи Продан Глигоријевић који се у септембру 1814. одважио да устане поново. Иако је победио војску Турака и Милоша Обреновића, није то схватио након окончања битке (код Кнића), па се његови људи разиђоше кућама, а он нешто касније заврши набијен на колац у Београду. Милош Обреновић је био међу онима који су инсистирали на казни.

Међутим, до пролећа 1815. готово све главе међу кнезовима српским биле су за поновни устанак. Нису хтели да подносе нове намете, нове услове и општу несигурност у којој је глава олако спадала са рамена, а колац, уместо у земљу, био побијан у људе.

Ако не хтедне, као Турчина ћу га убити

На првом тајном састанку је договорено да се дигне буна, а већина предложи Лому за вођу. Он је понуду одбио "јер има познатијег од њега у народу, а тај је Милош", али је и тражио да се одгоди дизање на оружје јер су Милоша Турци држали у Београду у некој врсти кућног притвора.

"Браћо, овај је сав наш збор и уговор добар и честит, али знајте сви , што и ја знадем, да никада ништа од договора бити не може ако и Милош рудничке нахије садашњи кнез, у то снама не пристане", рекао је Лома и отишао да скупи 100 дуката којима је подмитио Турке да пусте Обреновића.

Уследили су нови састанци и буна је већ била неизбежна. Међутим, Милош је оклевао јер му је одговарао добар однос са београдским везиром и није хтео да га изгуби олако.

Зато је Лома запретио "да ће гледати да Милоша народњем устанку приволи, а ако не хтедне, да ће га он као Турчина сматрати и у првој га згодној бусији убити, да не служи ни Турцима , кад неће свом народу и кукавној сиротињи у овако нечувеној нужди и страдању и тако да се од њега најпре почне, па онда то ће лашње биће на Турке".

Бојале су се старешине да их Милош не изда Турцима као Хаџи Продана, па су га зато Обреновића држали опкољеног у кући му у Црнући, "док се не опамети". 

Устанак је започео Лома, три дана раније од датума који славимо

Оружана страна устанка почела је већ 8. априла по старом календару (20. по новом) тако што је Арсеније Лома напао у Јасеничкој нахији, на цветни четвртак. Погинуо је током превођења заробљених Турака ка Ужицу. Сахрањен је у Руднику, месту које је ослободио на наговор Милошев, где основна школа носи име по њему.

Тек потом је, дакле, уследио збор у Такову, 11. (23.) априла, на Цвети, када су сви пристали на нови рат. Милош је и даље оклевао, али је свестан да ће бити убијен ако се не придружи, сутрадан, изашао из своје куће у Црнући, развио барјак крсташ и рекао:

"Ево мене, ето вас, рат Турцима!"

Три победе (Палеж, Љубић и Дубље) и четири месеца биле су довољне да покрене миран процес ка осамостаљењу Србије. Водио га је Милош Обреновић који је знао где силом, а где милом. Док се Русима додворавао дојавиљвањем битних обавештајних података о распореду турске војске, Турцима се "у груди угнездио" верношћу и скупоценим даровима.

Насупрот њима, са српским старешинама говорио је помоћу сабље и кубуре. Главом су платили Павле Цукић, Сима Марковић, Младен Миловановић, Милоје Поповић Ђак, као и венчани му кум - Карађорђе.

Са друге стране, он је, иако је себи обезбедио моћ, а потомству власт, Србији донео слободу. Чекану вековима.