Џон Кристи - убица чија многа убиства још нису доказана

Кристи је 14 година живео у стану на тргу Рилингтон 10, у порушеној лондонској четврти Нотинг Хил. Кристи и његова супруга Етел становали су у стану који се налазио у приземљу. Било је то 1938. године, у време када је он покушавао да обори пет оптужби, од којих је једна била због напада на жену. За време рата пријавио се за посао полицајца, и пошто његов досије није провераван, добио га. После рата је кратко време радио у фабрици, а онда прихвата посао поштанског службеника. Кристијева жена је нестала још док је пар живео у броју 10, а онда се удовац 1952. године сели у други стан.

Марта 1953. године један радознали подстанар је тумарао по стану на тргу Рилингтон 10 и открио чудан мирис који је изгледа долазио из ормана у кухињи. Оно што је пронашао натерало га је да одмах отрчи у најближу телефонску говорницу и позове 999. Стигла је и полиција и претресла стан. У кухињском орману су пронашли тела три проститутке. Још два тела су пронађена закопана у дворишту, а испод пода у дневној соби нашли су леш Етел Кристи.

Кристи је признао шест убистава. На једном од најсензационалнијих и најстрашнијих суђења у историји изјавио је како он може да доживи сексуално задовољство само са мртвом женом. Кристи се надао да ће га прогласити кривим, али и умоболним и да ће спасити живот. Ипак, на крају је осуђен на смрт вешањем.

Али, ту није био крај приче. Поред шест тела пронађених на тргу Рилингтон 10, Кристи је оптужен и за убиство Берил Еванс, супруге свог бившег суседа Тимоти Еванса. Међутим, оптужба је стигла прекасно да би помогла сиротом Тимоти Евансу, који је 1950. године због тог убиства осуђен на смрт вешањем. До тада нико није знао ко је од њих двојице убио Берил Еванс. Сигурно је да данас ниједан суд не би за злочин осудио Тимоти Еванса.

Еванс је изрекао признање када је 30. новембра 1949. године утрчао у полицијску станицу Мертил Тидфил, Јужни Велс и казао полицајцу: „Хоћу да се предам. Окончао сам живот својој жени." Еванс, лаковеран, неписмен возач комбајна, који је био омађијан Кристијем, рекао је детективима да ће наћи тело његове жене на тргу Рилингтон 10, где је породица становала на задњем спрату. 

Полиција је претресла стан, али није пронашла леш. Каснијом претрагом тело је откривено у вешерници иза броја 10. Жена је била задављена, као и све Кристијеве жртве. Међутим, још страшније је било откриће другог леша у вешерници. Било је то тело Евансове ћерке Џералдине. Еванс је био потресен овим открићем. Најпре је признао оба злочина, али је на суду за све окривио Кристија. 

Несрећни Еванс је испричао како му је жена по други пут затруднела и да се Кристи понудио да изврши абортус. Еванс се сложио и оставио их насамо. Касније је Кристи показао Евансу женино тело и рекао му да је умрла приликом абортуса. Саветовао је да се отараси женине одеће и другог иметка и да се за тренутак склони из Лондона. У међувремену, Кристи је удесио да малу Џералдину незванично прими један брачни пар који је познавао. Ипак, очигледно је да је касније одлучио да и њу уклони.

То је била Евансова прича у коју суд није поверовао. На суду је Кристи, бивши полицајац, био најубедљивији сведок. Његова ранија осуда због окрутног напада на жену није споменута пороти. Тужилац је описао Кристија као „потпуно невиног човека". Неуки Еванс је осуђен у ствари само за убиство своје ћерке и обешен. Кристи је остао на слободи три године, за које време је починио још четири убиства. Убио је своју супругу и три проститутке. Њихова тела су такође закопана у дворишту. Кристи је изведен пред суд у јуну 1953. године. Суђено му је због убиства супруге и обешен је 15. јула 1953. у затвору у Пентонвилу.

Али, ни ту није крај приче. Јавност је годинама тражила преиспитивање нечега што је изгледа било ужасан пораз правде при извршењу казне над Тимоти Евансом. Међутим, тек је 1966. године дошло до званичне обнове процеса, уз владино овлашћење господину Џастину Брабину. Он је овако пресудио: „Вероватно Еванс није убио Берил Еванс, а сигурно није убио Џералдину."

Пресуда је ипак изневерила оне Евансове присталице које су се годинама бориле против раније пресуде. Али, она је значила да је Еванс, који је био осуђен за убиство ћерке, посмртно рехабилитован уз краљевско извињење. Тело је извађено из затворског гробља Пентонвил и закопано у посвећену земљу. Оно на шта пресуда није одговорила јесу питања о ефикасности полиције која је од самог почетка одбацивала доказе који су указивали на прорачунатог, говорљивог, убедљивог масовног давитеља Кристија.

Зашто у полицији, док су испитивали Евансов исказ, нису проверили Кристијев досије и зашто су прихватили његову службу у полицији за време рата као доказ доброг карактера? Зашто су без поговора прихватили Кристијеву изјаву да није могао учествовати у одузимању живота Берил Еванс зато што га је упала мишића спречавала да подигне било какав тежи терет? Зашто код прва два покушаја претреса ради трагања за телом госпође Еванс на тргу Рилингтон 10 нису погледали у вешерницу? Тек приликом треће посете дошли су до открића. И то тек после сусрета са Кристијем у његовом дворишту приликом разговора са њим око могућности прекопавања малог врта у потрази за телом Берил Еванс. Да су одмах одлучили да копају у врту детективи би наишли на плитак гроб, не леш госпође Еванс, већ друге две жене које су намамљене у кућу, убијене и закопане.

Док су ћаскали са Кристијем тог хладног децембарског јутра 1949. године, детективи су стајали изнад ова два леша. У току разговора, мали Кристијев пас мелез копао је по земљи око њихових ногу и ископао женску лобању. Кристи је шутнуо пса и утабао земљу преко лобање, а детективи нису ништа приметили. Да су били обазривији, четири жене су вероватно могле бити спасене смрти, а Тимоти Еванс спасен вешала. 

Одломак: Најпознатије светске убице

Прочитајте и:

 Чарлс Менсон - убица који није упрљао руке

Тед Банди - најозлоглашенији серијски убица са невиним изразом лица