ЕКСКЛУЗИВНО Горан Геровац о оптужбама да је наредио Почучи да убије Дејана Берића!

“Ми радимо све, да Радомир буде ослобођен и очекујем га ускоро“, рекао је Геровац.

Горан Геровац је објаснио да је издао наређење да се Радомир Почуча заштити, али да га они из неког разлога нису послушали.

“Наређење је гласило: Западне службе, преко "Срба" вам раде о глави. Бату не желе само да убију већ морају да га дискредитују прво, као и Пук, са свом симболиком и снагом коју он носи. Отиђите доле, окружите Радомира, не одвајајте се од њега. Изолујте командира, јер ради са Берићем и Вујићем. Важно је да га заштитите два дана, док га не убедим да дође у Москву. Буде ли потребно, у заштити употребите оружје и пуцајте у месо, јер они вас неће штедети“, објаснио је Геровац за портал SrbijaDanas.com.

На питање да ли се наставља истрага шта се заправо десило, Геровац је рекао да је истрага сада усмерена у другом правцу:

“Да, истрага се наставља. Са промењеним оптуженима и оптужбама. Радомира и Владе, у њима нема, сем као оштећених и као сведока.“

Горан Геровац проследио је нашем порталу извештај на Руском у чијем преводу нам је помогао Венцислав Бујић. Прочитајте:

"Сада не пише Павел - пише његов колега Алексеј. Пратим ову ситуацију са српским добровољцима од почетка године. Сада ћу да напишем чињенице, а ви размислите сами:

Јануар 2015 године, Горан Геровац у Москви наручује војну опрему (одећу и обућу) плус разне ситнице за групу Хусарски Пук и онда смо ја и Павел купили све што је било на том списку, и лично смо све то одвезли српским добровољцима на фронту. Сума куповине је мало мање од 200.000 рубаља. Добровољци су били радосни. Крајем јануара, почетком фебруара, Српски Хусарски Пук ратује под Дебаљцевим заједно са групом новоруских војника који су додељени томе Пуку.

После месец дана борбе на фронту, Србима је обећано да ће бити повучену у позадину да се мало одморе, али то се није догодило. Ратници Срби су послали поруке Горану и другима да им помогне, јер су практично остали без резерви хране и само захваљујући њиховом команданту Радомиру Почучи они нису гладовали, плус док су одбијали нападе укропа (Украјинаца) Срби су се бринули да им пијани новоруски војници не пуцају у леђа. Обично је то пијанчење новоруских војника претходило нападима укропа - што све буди одређене сумње у мени.

После тога како сам ја лично довео Горана на пријем код Стрелкова, групу Хусарски Пук су одвели са предње линије у позадину да би се одморили. Кроз неколико недеља у пуку срба је понестало хране и онда су морали да се хране у јавној мензи. Опет сам довео Горана Геровца код Стрелкова и захваљујући Стрелкову групи Хусарски Пук су послали из Ростова храну, цигарете и паре за џепарац.

Идемо даље. Трећа недеља фебруара, Дејан Берић у интернету води субверзивну делатност против србског Хусарског пука и њиховог представника у Москви Горана Геровца на следећи начин: оптужује Горана на интернету да он лично себи присваја добровољне прилоге за српске добровољце, Дејан убеђује потенцијалне српске добровољце да не иду у српски Хусарски пук да помогну ДНР и ЛНР у Новорусији, при чему се Дејан Берић позива на познанство са Игорем Стрелковим. Какав је резултат? Ја опет водим Горана Геровца код Стрелкова и он 12.02.2015 године пише јавно писмо Дејану Берићу где га призива памети, каже му да престане да без доказа млати празну сламу на интернету, посебно на Фејсбуку, јер то штети заједничком делу Срба и Новорусији. То писмо је било отскенирано и представљену јавности на интернету од стране Горана Геровца. Одмах морам да приметим да у писму стварно има грешка у датуму - на писму стоји датум 12.02.2012 године, али та мала грешка не мења смисао тога писма.

Под изговором лечења Дејан Берић је хитно дошао у Москву на пријем код Стрелкова, а Стрелков зове и мене да бих се упознао са ситуацијом. На крају крајева, упознао сам се лично са Дејаном Берићем - са човеком чији поглед лута тамо вамо, који је превише узбуђен, трзао се, изјавио је Стрелкову и мени да он, Берић, има много доказа против Горана Геровца. Али када сам ја замолио Дејана Берића да предочи те доказе, он ми је показао неку смс поруку (на Фејсбуку или на ВКонтакте) на мобилном телефону, са позивом да се помогне, где је писало да нема довољно хране, писао је један од српских бораца из Хусарског пука. На моје питање Берићу - када је то било послано - добио сам одговор "то није важно", али ми је касније ипак одговорио. СМС порука је била од 17 јануара. Баш у то време Хусарском пуку је недостајала храна на предњој линији код Дебаљцева. Људи одговорни за снабдевање у ДНР (Доњецка Народна Република) нису се побринули како треба и када ми је Горан послао такву информацију њихов пук је био одведен у позадину (о чему сам писао горе). То јест, то није доказ за оптужбе против Горана Геровца, него само потврда речи које је Берић изнео Стрелкову и мени.

Друге доказе тај Берић није никада дао на увид. Једино шта је он предложио то је да сви одемо у Доњецк, где ће он наводно све да докаже. Ја сам му одговорио да правда није географски појам и ако ти докази стварно постоје он може да их пошаље на разне начину у Москву. Берић је одбио тај мој предлог.

После тога сам довео Берића и Горана Геровца да погледају један другога лицем у лице. Два Срба стоје један пред другим. Горан нервозно гледа на Берића. Берић не може да се сконцентрише, очи му лутају лево десно, тако се тресе да му из ока полази суза, иако је на улици топло и нема ветра. На питање Горана "какве имаш оптужбе протим мене" Берић одговара "присвајање добровољних прилога и трговина оружијем заједно са Радомиром Почучом". Опет нема никаквих доказа, уместо њих Берић као навијен понавља "идемо у Доњецк и све ћу да докажем". Онда је Горан ударио Берића у груди, ја сам их раздвојио и на томе се сусрет завршио.

Кроз недељу дана Дејан Берић са групом од четири бораца и неким мајором службе безбедности је дошао у штаб Србског Хусарског пука и представио се као капетан службе контрашпијунаже ДНР (при том је показао потврду - то су рекли и Горан и српски добровољци), и предложио је србским добровољцима да се одрекну од Горана иначе ће их он (Дејан Берић) ухапсити. На тај предлог срби су потегли оружије и рекли су му "само пробај". Дејен Берић се повукао. Следећа два дана је редовно пролазио кроз положаје срба и сметао им је својим прусутством. После је код њих долазио Горан да разговарају о ситуацији а још касније у Хусарски пук је долазио мој пријатељ Павел Сотников (са чијег налога ја овде пишем на ВКонтакте) и Срби из Хусарског пука су имали само једну примедбу Горану, а то је да не претерује са наруџбинама за помоћ групи разних добрим стварима које нису од првенственог значаја за војску. Никакав сукоб између Горана и групе Хусарски пук није постојао.

Али, после повратка Горана у Русију 1. марта, већ 4. марта из Хусарског пука су ми предали информацију да из разоружавају. Зашто су разоружали ту групу? Сасвим је вероватно да бих их Берић могао ухапсити - јер са наоружаним Хусарским пуком он није изашао на крај и он се уплашио. Још ћу рећи, да онај младић на видеу - Влада - долетео је у Москву 3. марта, а у Новорусију је дошао кроз отприлике недељу дана, негде око 10. или 12. марта. И није ни могао ништа да уради против било кога (ако узмемо у обзир датум када је ухапшен). Још ћу добавити, да је почетком године Берић хушкао борце Хусарског пука да се врате у Србију и да престану да помажу братској Новорусији.

На тај начин, мој закључак је овакав: Дејан Берић је можда раније и био добар и храбар син Србије и помагао је Новорусији. Али у последње време, а конкретно у 2015 години, сва деловања Дејана Берића су била усмерена на разваљивање србског националног Хусарског пука и да тај пук који стварно ратује напусти ратна дејства:

1. лично је хушкао борце тога пука,
2. лично је наговарао потенцијалне добровољце србе да не приступају Хусарском пуку,
3. дискредитује представника тога пука Горана Геровца пред очима добротворима и младих регрута,
4. покушао је да посеје раздор између командира пука Радомиром и Гораном,
5. клеветање командира пука Радомира и лажне оптужбе свих његових могућих личних противника (Радомира, Горана и других бораца и регрута који су тек дошли у Новорусију) да су наводно планирали атентан на њега лично (Берића).

У потрази кривца треба се руководити принципом "коме има користи од тога". Ето, поштовани читаоци моје поруке, одговорите коме је потребна дестабилизација ситуације у ратном пуку ДНР, које је тукло укропе код Дебаљцева? И под чију музику плеше Дејан Берић, или ко му диктира клевете уперене против браће Срба. Очигледно је да су његови властници исти људи који су раније уништавали Југославију. Сада када знате много јер сам то јавно изнео о Дејану Берићу, а има још много тога ненаписаног о њему и његовом непријатељском деловању, да ли је могуће укорити Горана или некога од српских бораца за речи изречене у афекту и упућено том Берићу "црко да Бог да", или "нек ти скину главу", или још неки израз сличног смисла из богатог српског језика? Зар нема разлике између убиства (или планирањем убиства) и жељом да Јуда издајник (Дејан Берић) заврши на сраман начин, он који је продао и издао своју браћу Србе и који сеје пометњу и који пљује на браћу русе, на нас - који се трудимо да помогнемо србима и русима у Новорусији у њиховом узвишеном пориву да одбране Новорусију и да одбаце укро-фашистичку војску далеко од границе? Разлика је огромна.

Када бих ја одлучивао о томе, ја бих предложио да ухапсе тога Дејана Берића и да се детаљно испитају сви потези његовог деловања које је штетило армији ДНР и заједничкој ствари Новорусије и по питањима Срба и по другим питањима о којима он одлично зна и који знају и други људи. (а лажна информација о његовом наводном убиству - то је стандардан потез пропаганде). Своје речи сам спреман да лично потврдим, везу одржавамо преко Павла Сотникова. Желим свима срећу!

22 март 2015 г. 00:58".