ЕМИЛ ЗОЛА: Цитати човека који је представљао савест човечанства

Живог темперамента и непресушне енергије, бранио је целим својим бићем своја уверења. Рано је остао без оца, а мајка му након неколико година више није могла помагати, па је становао у бедним условима и тада је одлучио да оствари свој сан и постане књижевник.

Творац је ангажоване књижевности и борбеног друштвеног новинарства. Новинарством се бавио до 1880. године. Пред крај живота најавио је победу народних маса и долазак бескласног друштва у коме ће једино мерило људске вредности бити рад. 

Иако се сматра једним од најзначајнијих француских писаца сматра се да осим псиихологије маса коју је савршено описивао, његовом стваралаштву недостају боље карактеризовани ликови и психолошка уверљивост.

 Прогласом "Оптужујем", из 1898. године, навукао је на себе гнев власти која га је осудила на затвор. Тада се склонио у Енглеску. Само четири године касније, умор је отрован плином. Антол Франс га је у посмртном говору назвао човеком који је у једном тренутку представљао савест човечанства. 

Како је звучала "савест човечанства":

• Ако истину закопамо дубоко у земљу, истина ће сопственом снагом избити напоље. 

• Уметник је ништа без талента, таленат је ништа без рада.

• Љутња је увек лош савезник. 

• Кад неко нема оно што воли, онда он мора да воли оно што има.

• Једина срећа у животу је стална тежња ка напретку.

• Ако ме питате шта ја радим на овој планети, ја, уметник, одговорићу вам: Ја сам овде да бих живео гласно!

• Истина је кренула и ништа више је не може зауставити!

• Тражите људе које бисте заволели. То је тајна и успех целог живота.

• Смисао живота се састоји у бесконачном освајању непознатог, у вечном напору да се сазна више. 

• Постоје два човека у једном уметнику, песник и мајстор. Један је рођен као песник, други постаје мајстор.