ПОХВАЛА ЕУ: Вучић се добро бори с реформама, Дачић с ОЕБС!
БРИСЕЛ - Српски премијер Александар Вучић одлучно настоји да се избори с изазовом европских реформи и "уређивањем" односа с Приштином, а шеф дипломатије Ивица Дачић је умешним председавањем ОЕБС-ом такође показао да је Србија земља на Западном Балкану с којом треба рачунати.
То су рекли високи европски дипломатски званичници уочи сутрашњег заседања шефова дипломатија у Бриселу, на којем ће поглавита пажња бити посвећена "повољном заокрету" и договору политичких снага у Босни и Херцеговини о реформама и уређењу државног устројства с циљем европске интеграције.
Такође се очекује, како је речено, да висока представница ЕУ Федерика Могерини предложи да се тој земљи одобри ступање споразума о придруживању и отвори перспектива кандидатуре за чланство у ЕУ.
То показује да Западни Балкан, желели су да подвуку извори у ЕУ, упркос замору од проширивања остаје "у видном пољу" оних који одлучују у Унији, а то потврђују оцене Европског парламента и темељита, управо усвојена резолуција о Србији, која уравнотежено указује на успехе и недостатке у реформама које Србију воде ка чланству у Унији.
Високе дипломате у Бриселу додају да је договор Србије и Међународног монетарног фонда и за Европску комисију повољан чинилац, што је, како је указано, српски министар финансија Душан Вујовић потврдио у четвртак на скринингу у Бриселу, нагласивши да ће, уз структурне реформе, Србија смањити буџетски дефицит и јавни дуг сагласно захтевима ЕУ.У интерној анализи ЕП се међутим подвлачи да ће "брзина спровођења реформи одредити и брзину преговора о чланству Србије и ЕУ, а односи с Косовом су и даље врхунски приоритет за Србију".
На опаску да је и ММФ у управо објављеној анализи о Западном Балкану предочио да тај регион већ годинама економски посустаје, а да су и економисти ММФ признали да је у случају Грчке једино "стезање каиша" убило економски раст и запошљавање, саговорници у ЕУ узвраћају да ће Европска комисија и Унија свакако опипљиво помоћи сваку владу у региону која крене ка успостављању "здраве привреде".
На примедбу да на Западном Балкану већ дуго нема инвестиција ЕУ и са Запада, да је питање енергетске сигурности огроман проблем за цео регион, док улагања долазе једино из арапских земаља, Кине или Русије, одговор је гласио да ће инвеститори без сумње доћи и из ЕУ ако се регион више обједини као тржиште и гаранцијама за безбедно пословање убеди инвеститоре.
Замољени да објасне како се може тумачити притисак неких чланица ЕУ на Србију да одмах прихвати санкције против Русије, па и стратегијско виђење да је то нужно да се спречи руски уплив, па и наводна жеља за "интересном сфером" на Балкану, европске дипломате узвраћају да то можда најбоље одражава став у резолуцији ЕП који позива Београд да се усагласи са спољном политиком ЕУ.
Оне, такође, напомињу и да Србија може одиграти повољну улогу у побољшању односа ЕУ и Русије.
Савршено је јасно, подвлаче извори у ЕУ, да ће окончањем преговора о чланству Србија преузети и обавезу спровођења заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и да засад Србија веома пажљиво мора да води рачуна о својим економским важним везама с Русијом, као и расположењем становништва.
"Србија се топло нада, исто као и ми а то показује и умешно и уравнотежено деловање Србије у ОЕБС-у, да ће се украјинска криза у догледно време усмерити ка стабилизацији и окончању оружаних сукоба, што ће омогућити бар делом повратак односа с Русијом на раније стање - перспективом да санкције постепено буду укинуте и тај проблем нестане", рекли су званичници у Бриселу.
