ГАЛАКСИЈА: Овај Југословенски компјутер из 80-их је могао да "победи" запад! (ВИДЕО)

Иако је југословенски компјутер "Галаксија" користио касетофон као спољну меморијску јединицу (микропроцесор З80А са РАМ-ом од 6 КиБ-а) уместо хард диска, уместо монитора - обичан телевизор, меморију величине једног мејла и само три обавештења о грешци у систему, 1983. сваки технолошки ентузијаста желео је свој примерак "Галаксије".

- Можемо покренути компјутерску револуцију једино ако имамо свој, домаћи рачунар - пише у првој југословенској публикацији која се бавила компјутерским технологијама.

У то време, унос производа вреднијих од 1.500 динара у земљу (око 70 данашњих евра) био је законом забрањен. Иако су неки од тадашњих "залуђеника" набављали стране компјутере на црном тржишту, ове машине биле су прескупе за већину југословенске популације.

Управо ова забрана допринела је развоју домаћег тржишта компјутера. У средишту нове културе нашла се Галаксија, јефтин и "састави га сам" микрокомпјутер.

"Галаксија" је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је склапала и продавала школарцима мала радионица "Електроника Инжењеринг", док је "уради сам" верзија описана у специјалном издању часописа "Галаксија" под насловом "Рачунари у вашој кући". За склапање рачунара је било потребно између осам сати и 24 сата, пише портал "Њузвик".

Творац овог компјутера Воја Антонић, дошао је на идеју да направи направи компјутер који ће генерисати графику преко софтвера, а не помоћу скупих графичких картица. Цена рачунара у самоградњи је била око 200 немачких марака, што није било мало, али бар два пута јефтиније од било ког рачунара за игрице који се могао купити на тржишту.

Убрзо, новинар и експерт за технику Дејан Ристановић саставио је специјално издање поменутог научног часописа "Галаксија" названо "Рачунар у вашој кући", у којем је добар део укупног броја страница посветио Антонићевом изуму.

Продаја је врло брзо превазишла очекивања, тираж је плануо, а штампање нових примерака поновљено је неколико пута до коначног тиража од 120.000 продатих магазина.

Мали југословенски компјутер постигао је велики успех. Испрва, Антонић и Ристановић су мислили да ће стотинак људи пожелети да купи машину. Идеја да ће тај број достићи 1.000 сматрана је изузетно оптимистичном и готово смешном. Ипак, на крају је компјутер састављен у више од 8.000 примерака.

Многи од корисника специјализовали су се за програмирање ове машине и отпочели једну од раних верзија "поделе података". Средином 80-их, на Радију "Београд 202" емитовани су компјутерски софтвери који су могли да буду уснимјени на аудио касете којима се "Галаксија" служила. Неке од ових софтвера програмирали су сами корисници и слушаоци радија. Игрице за Галаксију биле су доступне свима који су имали радио и снимач за касете.

Упркос своје условно речено "слабости", "Галаксија" и даље инспирише и фасцинира. Томаж Шолц, електро инжењер из Љубљане, недавно је написао тезу о техничким спецификацијама југословенског изума. Шолц је доказао да Галаксија није заснована на неовлашћеној копији "Мајкриософтовог БАСИЦ-а", како су неки тврдили, а поред тога развио је и читав низ алатки које су доступне бесплатно на његовом веб сајту.

Бруно Јакић, експерт за вештачку интелигенцију написао је чланак "Рачунар у вашој кући: Галаксија, нови талас и компјутерска култура у Југославији 1980их" у којем је истакао неколико врло занимљивих детаља.

Јакић је приметио да се Галаксија појавила без кућишта, што значи да су корисници уметници могли да је украсе и саставе по свом нахођењу. За разлику од данашњих компјутера који се масовно прозводе или Галаксијиног ривала из 80их Комодора 64, не постоје две Галаксије које изгледају исто.

Уколико вам је ово било интересантно, погледајте снимак после којег више никада нећете оставити укључену или непокривену камерицу лаптопа или компјутера (више о томе на ОВОМ линку)