ГЕНОЦИД ПО ПОТРЕБИ: Жртве преко ноћи настају, а кривци се сами рађају
На делу је прављење вештачке разлике између ентитета у свету. Сви ентитети који имају подршку Запада преко ноћи постају жртве гнусних злочина, етничког чишћења, геноцида, а сви они којима таква подршка мањка, постају творци геноцидних политика и масовних злочина.
Становиште да у оквиру друштвеног система обитавају феномени чији корен није бар посредно политички, представља ништа осим заблуде, па су тако уметност, спорт, култура политички феномени који се не смеју перципирати невезано од политике. Иста је ситуација и са питањем ратних жртава, питањем неодвојивим од политике из разлога што само помињање жртве, увек наговештава кривца.
Овај феномен задире у далеку историју људског рода и разматра однос наплате и дуга. Дуг се мора платити. Од кога - кривца. С обзиром да је кривац неминовно појединац, кључни сегмент чини пребацивање улоге кривца на колектив, дакле не само на учеснике већ и на све оне који ће икада бити рођени као припадници неке етничке групе. Из овог разлога, важно је лоцирати ову употребу жртава у интересном контексту.
Прикривање својих дела - преувеличавање туђих
Неопходан састојак је свакако прикривање сопствених злодела, а преувеличавање туђих. Дакле, када је о жртвама реч, није по среди истина, већ питање њене злоупотребе. Истина није циљ, она је средство, моћ је на тапету. Ко је моћнији намеће истину која му је у интересу, тако да је она збир интереса и моћи. Закључак је да ником није у интересу помињање хиљада мртвих на Блиском истоку, или стотина мртвих у Африци, побијених од стране припадника радикалних исламистичких покрета. Ове смрти постају статистика, а смрт неколицине људи у француском новинском листу – трагедија.
Како пише Standard.rs, када се ради о Балкану, важно је пронаћи барем један злочин почињен од стране Срба, од кога се надаље може конструисати дело које се може подвести под термин геноцид. Управо је један такав случај пронађен у Сребреници, па је злочин претворен у геноцидни, иако такав закључак нема везе са логиком – што због броја жртава, њихове селекције и организације.
"Геноцид" у Братунцу
Посматрање из тог угла, навело би много пре на закључак да су братуначке жртве геноцид, с обзиром на убијање старих и немоћних. Доказ за политичку вољу за истребљењем једног народа јако је тешко наћи, а доказати повезаност ове воље и рада на терену још теже, поготово ако та иста војска која је починила наводни геноцид поштеди жене и децу.
Све то наравно не доводи у питање да се злочин одиграо, али ништа већи од мноштва других који су се одигравали деведесетих. Раздвајање злочина факат је да је чисто политичко питање. Оно има за циљ да осигура медијску конструкцију Србије као агресора, који мора да испашта за своје злочине, и одузме Републикој Српској легитимитет у борби за опстанак.
Прављење вештачке разлике између ентитета
На делу је прављење вештачке разлике између ентитета у свету. Сви ентитети који имају подршку Запада преко ноћи постају жртве гнусних злочина, етничког чишћења, геноцида, а сви они којима таква подршка мањка, постају творци геноцидних политика и масовних злочина. Превод тога гласи да је Косово имало право на отцепљење пошто су Срби били злочинци, а Република Српска нема то право из истог разлога – Срби су ти који су чинили злочине.
Овим се не оправдава само свака прошла и будућа интервенција на Балкану, већ се овом новом логиком ратовања укида било каква могућност пораза. Разлика између оваквог и некадашњег рата је у контроли информација. Под утицајем медија, културе, просвете, намећу нам своје тумачење истине, па ми на крају прихватамо њихову истину као своју.
На тај начин, они ће наметнути свој културни образац, а ми ћемо регулисати сопствене процесе могуће побуне. Само и када помислимо на понуду, јавиће нам се напад кривице. Одрастање читавих генерација протећи ће у уверењу да постоји потреба испаштања због злочина и грехова наших очева, а то ће послужити Западу као калуп за моделовање народа онако како му одговара.
Поводом покушаја доношења резолуције о Сребреници, занимљиво је да долази из правца Велике Британије. Али, то ни не чуди имајући у виду да су Британци кључни савезници Америке. Балкан заправо представља чвор Европе, преко кога је најлакше дестабилизовати Европу и свет.
Прочитајте и:
