ГРАДОВИ ДУХОВА: Ово су уклети градови у којима НЕМА ЖИВИХ (ФОТО)

1. Припјат (Украјина): Забрањени град

Припјат је напуштени град у "зони отуђења" на северу Украјини. Био је то град у којем су живели запослени у нуклеарној електрани Чернобил. Град је након несреће 1986. године напуштен у кругу око 30 километара. Број становника пре несреће био је око 50.000, а сада је то потпуно празан град.

Непуних 40 сати након несреће цели град је евакуисан, а Припјат и његова околина неће бити још неколико векова сигурни за живот људи. Приликом несреће ослобођена је велика количина опасног радиоактивног изотопа цезија 137, и сматра се да ће требати око 300 година да се хиљадити део количине, која се ослободила, распадне. 

Стамбене зграде, базени, болнице, школе, и сви други објекти – напуштени су и све је у њима остављено. Плоче, новине, телевизори, играчке, драгоцености, одећа – све оно што би једна породица понела са собом. Становницима је било дозвољено само да понесу кофере са документацијом, књигама и одећом која није контаминирана.

Међутим, већина зграда је накнадно пљачкана током првих година 21. века. Ништа није остављено, па ни клозетске шоље, а унутрашњост свих објеката је демолирана од стране вандала. Није необично видети ни зграде у којима расте дрвеће, па је и то један од разлога што се неке од њих с времена на време обрушавају.

2. Колманскоп (Намибија): Град закопан у песку

Колманскоп је град сувог песка у јужном делу Намибије, неколико километара удаљен од луке Људериц. Године 1908. Људериц је био захваћен дијамантском грозницом и људи су похрлили у пустињу Намиб у нади да ће лако да се обогате. За две године, град, са све коцкарницом, школом, болницом и ексклузивним апартманима, основан је у сред пешчане пустиње. Међутим, недуго пошто је цена дијаманта пала након Првог светског рата, почео је крај овог града. Током 1950-их  је напуштен и пешчане дине су почеле да освајају оно што је одувек било њихово.

Металне плоче су се срушиле, а лепе баште и сређене улице закопане су под песком. Врата и прозори  пукли су под налетом песка на шаркама, а одваљена прозорска стакла су бесциљно зурила у пустињу. Нови град духова је рођен.

3. Санжи (Тајван): Уклето футуристичко одмаралиште

На северу Тајвана налази се футуристичко село које је првобитно изграђено као луксузно одмаралиште за богате. Међутим, након безбројних фаталних несрећа током изградње, све је обустављено. Комбинација недостатка новца и недостатка воље значила је да се рад обуставља моментално и да ванземаљске грађевине остају у знак сећања на оне изгубљене душе. Заиста, гласине у околним подручјима говоре да је град сада запоседнут од стране духова оних који су ту умрли.

На крају цео пројекат је био заташкан. Влада која је наручила изградњу, покушала је да се дистанцира од свих бизарних догађаја. Захваљујући томе, не знају се ни имена архитеката чија је замисао био овај град. Пројекат можда никада неће бити поново покренут захваљујући бројним легендама, а можда једноставно због тога што је лоше уништити куће усамљених, вероватно огорчених, духова.

4. Орадур-сур-Глан (Француска): Град ужаса Другог светског рата

Мало село у Француској место је где се догодио невиђени ужас. Током Другог светског рата, 642 локална становника је масакрирано од стране немачких војника, у знак одмазде на француски Покрет отпора. Немци су првобитно намеравали да нападну оближњи Орадур-сур-Вајре и грешком су окупирали Орадур-сур-Глан 10. јуна 1944. Према сведочењима преживелих, мушкарци су били сатерани у штале, где им је пуцано у ноге како би што спорије умирали. Жене и деца, који су били заробљени у цркви, сатрти су приликом покушаја бежања, када их је дочекала митраљеска ватра. Након тога село су Немци сравнили, а рушевине данас и даље стоје у знак сећања на умрле.

5. Ковлун (Хонг Конг): Град таме и анархије

Звали су га "Зона сумрака" и "Град таме", био је зона безакоња и последње уточиште криминалаца, а на све то и место са највећом густином насељености на свету. Овај утврђени град обухватао је 2,7 хектара енклаве, у којој су се налазили салони опијума, складишта, коцкарнице, бордели. Представљао је простор где су се полиција, здравствена инспекција, па чак и порески обвезници плашили да кроче.

Био је одвратно, смрдљиво место којим су се пацови слободно шетали, канализација непрестано цурила. Становници Ковлуна били су обични мештани, трговци, исцелитељи и самопрокламовани доктори и зубари, а њиме је владала криминална организација састављена од тројице криминалаца тзв. тријада. Коначну одлуку о рушењу власти су донеле 1987. године, али су тек 1993. отпочели са демолирањем.  Ковлун град је 1994. године срушен и на његово место направљен је Ковлун утврђени парк, али неки артифекти из старог града су остали.