ГРБИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Нисам могао да сањам да ћу бити Вујовићев тренер

Никола Грбић / Извор: Фото: МН Press

Није ми било лако да ставим тачку на играчку каријеру. Могао сам да одиграм још једну сезону, али како се све одиграло овако спонтано, нисам се двоумио – каже легендарни српски одбојкаш.

Светска одбојкашка кухиња више никада неће бити иста – „кување“ и комбинаторика најбољег техничара планете Николе Грбића остаће само за успомену и приповедање млађим генерацијама. Као доказ да савршенство није само илузија нереално амбициозних, већ достижан циљ када прсте умешају упорни и маштовити, какав је на терену био легендарни капитен одбојкашке репрезентације наше земље.

Никола Грбић је завршио играчку каријеру и постао тренер Перуђе. Вест која је у петак поподне избацила из равнотеже све заљубљенике у лик и дело млађег од чувене браће Грбић.

Морало је и то да се догоди. Зашто баш сада?

- Иако се физички одлично осећам, нисам имао понуде клубова који задовољавају моје амбиције. Некад се догоди да размишљаш о три-четири клуба, а сада се поклопило да немам понуду која ми одговара. У таквом тренутку стигла је понуда да заменим Слободана Ковача на клупи Перуђе. Било је боље да у пензију одем са титулом шампиона Русије, него да се вуцарам по клубовима који немају вредност и тежину.

Никола Грбић са пехаром шампиона Русије / Извор: Профимедиа

Да ли вам је било тешко да преломите?

- Није ми било лако да ставим тачку. Могао сам да одиграм још једну сезону, али како се већ све одиграло овако спонтано, нисам се двоумио. Реално, нисам ни имао времена за размишљање. Тако је можда и најбоље, а не да лупам главу да ли би требало да кренем тренерским путем. Видећемо како ће се све развијати. Ко зна, можда следећег лета кажем да ово није посао за мене (смех). У сваком случају, Перуђа је амбициозан клуб, играће у Лиги шампиона и испред мене је велики изазов.

Колико ће бити олакшавајућа околност што ћете у првим тренерским данима моћи да сарађујете са неколико српских одбојкаша?

- Занимљиво је да током каријере нисам имао додира са нашим играчима. А, сада ћу бити тренер, замислите, Горану Вујевићу. Па,да ми је неко некада то причао, насмејао бих се и рекао да нема шансе. Ни у сну! Догодило се, међутим, и то. Надам се да ће у клубу остати Немања Петрић као и Александар-Бата Атанасијевић који је апсолутно фантастичан. Задовољство је радити са њим, али и са осталим момцима.

Шта вам је рекао брат Вања када је чуо да сте променили професију?

- Честитао! Није се освртао на моју одлуку, рекао је да ће увек бити ту када ми буде потребан савет. Значи ми Вањина подршка – јасан је Никола.

Имали сте богату каријеру, освојили бројне трофеје. За који тренутак бисте могли да кажете да је најзначајнији?

- Освајање златне медаље на Олимпијским играма у Сиднеју је сигурно нешто што је обележило каријеру целе моје генерације. То злато је апсолутно мој највреднији трофеј. Нисмо били ни свесни шта смо урадили. Генерално, не могу да издвојим само једну победу јер је било много успеха. Рецимо, памтим драгу победу у квалификацијама за Олимпијске игре у Пекингу над Шпанијом. Губили смо у Измиру са 2:0 и преокренули на 3:2. А, био је то само меч квалификација...

Вероватно има и ствари за којим жалите?

- Недостаје ми титула светског првака, а били смо врло близу на шампионату у Токију 1998. године. Био сам млад, тешко ми је пало што нисмо освојили злато, а добили смо у групи Италију са 3:0.

Да ли је тренерски посао у Перуђи само прва станица ка функцији селектора Србије?

- Само полако (смех). Сан сваког тренера је да води репрезентацију своје земље. Сигурно је то и моја жеља, али видећемо како ће се ствари одвијати. Има времена, поготово што Игор Колаковић одлично ради свој посао, ту је и Слободан Ковач – закључио је Грбић.