Хрват који живи као Индијанац (ВИДЕО)

"Немам спроведену струју нити воду, нити то желим. Телевизор нисам видео најмање 25 година", каже Жељко Блажевић (55) Лелац или Индијанац како га називају суседи у Великој крај славонске Пожеге у Хрватској.

Блажевић већ 22 године живи у индијанском шатору и дрвеној колиби коју је сам подигао у дворишту у којем је некад стајала породична кућа. Након што је дотрајала кућа се урушила, раскрчио је шикару у дворишту и одлучио да живи у складу с природом. Све је уредио у индијанском стилу, а идеје за уређење животног простора налазио је у стриповима које је обожавао још као дечак.

- У детињству сам се поистовећивао с Индијанцима. Као и мене, ни њих нису разумели већ су их прогањали. Колибу сам направио од трупаца црног бора - прича Блажевић.

Све што поседује саградио је голим рукама и то од дрвета. И кухињски прибор - ножеви, виљушке и кашике су од дрвета, а у шатору се могу видети и прави индијански лук и стреле које, за разлику од правих Индијанаца, не користи за лов. Блажевић има и бубњеве на којима редовно свира за сунцостај и равнодневницу, али и тотеме и одећу налик оној из филмова. Како би што више личио на омиљене стрип јунаке, и фризура му је у истом стилу.

- Често у шатору наложим ватру, окупим пријатеље па до дуго у ноћ препричавамо догодовштине. Већ седам година радим на одржавању стаза и потока у Парку природе "Папук". До посла имам десетак километара и често путујем бициклом јер не волим да возим аутомобил. Где год идем, бицикл ми је најчешће превозно средство - наставља Величанин.

Покрај колибе има и мањи врт у ком се све узгаја на природан начин. Никад, тврди, није користио пестициде нити је имао здравствених потешкоћа.

- Не једем месо. Користим воду из потока, а исхрана ми се темељи на риби коју већином ловим копљем или голим рукама. Понекад је купим у рибарници или у конзервама. Не могу замислити живот у граду. Мислим да бих умро за неколико недеља да ме неко стави усред бетона - додаје Блажевић.

Каже како су му омиљено друштво птице, које често слећу у његово двориште или чак на његове руке. С њима разговара и оне га разумеју, а тај феномен не може да објасни. Жеља му је, открио је, да од имања направи туристичку атракцију јер верује да би га посећивали туристи из целе Хрватске. Осим Жељка, у Великој станује и његова бивша супруга, која се одселила јер није хтела живети у шатору, те њихово троје деце.

Највише га, закључио је, веселе честе посете унуке Таре, која се обожава да се игра у дедином дворишту.

(24сата.хр)