ХРВАТСКИ ГЕНЕРАЛ СЕ БОЈИ СРБИЈЕ: “Увек ћемо морати да гледамо шта ради Београд“

"Увек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још и нисмо рашчистили неке ствари с њима. Но, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша војска нека прати, оцењује и нека на време пошаље сигнале да се нешто спрема", рекао је Стипетић у интервјуу за "Вечерњи лист".

Подсетивши да је за време рата учествовао у операцијама "Бљесак" и "Олуја", "од планирања до терена", Стипетић је рекао да је тадашњи председник Фрањо Туђман захтевао да акције буду солидно припремљене и брзо изведене, јер је, како је рекао, међународна политика постављала услове.

"Одмах после операција које смо изводили у зиму 1991. већ су били створени услови да се западна Славонија ослободи, али дошло је до потписивања Сарајевског примирја, 2. јануара, и све је обустављено. Иако је операција била спремна већ тада. За ''Бљесак'' смо, на пример, само мало дорадили тај план с краја 1991. и за два-три дана очистили простор западне Славоније", рекао је Стипетић.

Стипетић је рекао и да је операција "Олуја" планирана од 1992. године, али да је не треба сводити само на Книн, који је био "један оперативни задатак", док је "Олуја" шири појам.

Стипетић: Хрвати не славе Дан победе "како треба"

На питање какво ће бити обележавање 20. годишњице "Олује", Стипетић је одговорио да је он за то да се годишњица обележава војном парадом не само у Книну већ и у другим местима.

"Книн није ''Олуја'', он је један од оперативних циљева. У оним почетним годинама, после рата, схватам зашто се славило искључиво у Книну, то јесте био симбол наше целокупне победе. Ипак, 5. августа јесте и Дан победе хрватског народа у целини. И не само у ''Олуји''. Требало би да на свакој кући буде застава и требало би да свако осети то победничко расположење", сматра Стипетић.

"А ми смо све свели на Книн, попећемо се на тврђаву, дигнути барјак, отићи на гробље, положити венац, отићи у цркву и прослава је завршена", закључио је Стипетић.