И мушкарци могу да оболе од рака дојке

Иако многи мисле да је рак дојке искључиво болест жена, и мушкарци могу да оболе од ове врсте канцера, јер и они имају жлездано ткиво које је лоцирано тик иза брадавице, а из њега може да се развије ова болест. Истина, карцином дојке мушкарца се знатно ређе јавља него код жена и сматра се да он представља само један одсто свих карцинома дојке. Наиме, током живота један од 1.000 мушкараца суочиће се са дијагнозом рака дојке, а у протеклих 30 година није регистрован пораст оболевања.



У Србији се сваке године открије око 40 нових случајева карцинома дојке мушкараца. Међу факторима ризика за настанак обољења најважније су године старости. Сматра се да је карцином дојке болест старијих, а просечна старост мушкараца којима је постављена дијагноза је 68 година.



Уколико се болест јави пре шесте деценије представља куриозитет, тврде стручњаци. Остали фактори који повећавају ризик су: генетика (присуство мутација гена типа БРЦА2 и БРЦА1, Клинефелтеров синдром), болести јетре (цироза јетре, нарочито алкохолна цироза), примена хормонске терапије код карцинома простате, изложеност зрачењу, дебљина.



- Чињеница да мушкраци имају мало жлезданог ткива погодује ранијем уочавању тврде, најчешће безболне промене, тумора око брадавице, што је често и једини симптом болести - објашњава за b92.net потпуковник др Јован Кршић, начелник Кабинета за општу хирургију Војномедицинске академије у Београду.



- Болест може да се испољи увлачењем брадавице, појавом црвенила или ранице око брадавице или цурењем течног садржаја из брадавице.

Упркос чињеници да карцином дојке мушкараца може лакше да се уочи, већином се пацијенти релативно касно јављају лекару, углавном због незнања о постојању ризика за настанак болести. У тренутку утврђивања дијагнозе карцином је најчешће већ захватио лимфне жлезде у пазушној јами.



- Дијагностичка процедура обухвата клинички преглед, мамографију, ултразвук и иглену биопсију промене и врло је поуздана - напомиње др Кршић. - Иницијални третман болести је хируршки, тачније одстрањује се дојка и жлезда из пазушне јаме. Након тога се, зависно од статуса лимфних жлезда пазушне јаме, примењује хемиотерапија, а зависно од величине тумора и степена агресивности - зрачење. Хормонска терапија се препоручује зависно од присуства хормонских рецептора, у пракси код 80 одсто оболелих.



Најчешће се примењује више терапијских модалитета, па лечење траје око шест месеци, с тим да хормонска терапија траје пет година, током којих се узима једна таблета дневно.