И у ратним данима о буџету, законима, али и аферама

У књизи "Југословенске народне скупштине и сабори" Чедомила Митриновића и Милоша Брашића из 1937. године, која се чува у бибилиотеци Дома Народне скупштине, детаљно је описано то ванредно окупљање посланика и пренети делови стенографских белешки које сведоче о ставовима посланика који су тада чинили већину - Пашићевих радикала и "критичара владине политике" - социјалиста Драгише Лапчевића.

За председника парламента изабран је Андра Николић, за првог потпедседника др Станојло Вукчевић, а за другог потпредседника Ђока Брачинац. Скупштина је претходно била распуштена због расписаних избора за народне посланике, који су већ увелико били у предизборној кампањи. Међутим, телеграм објаве рата, који је председник српске владе Никола Пашић добио је на Видовдан, 28. јула, у Нишу, све је зауставио.

У салу Официрског дома у Нишу, где је скупштина заседала, 17. јула дошао је престолонаследник Александар који је посланицима, поред осталог, поручио да су "Србији претили усамљеношћу и само се чекала прилика да се то оствари, а за тај циљ употребљен је Сарајевски атентат".

"На срећу, у томе се није успело, Србија је данас у добром друштву, с њом су и њени велики пријатељи и њени верни савезници", рекао је престолонаследник Александар на седници коју су са галерије пратили дипломатски представници Русије, Румуније, Италије, Бугарске, Турске и Немачке.

Престолонаследник је посланике подсетио да Народна скупштина само уочи рата и у рату заседа ван престонице.

"Већ само место где смо се сакупили показује јасно да је необично важан тренутак у коме се наша отаџбина налази. Аустроугарска нам је објавила рат и ви сте се могли уверити да је с наше стране учињено све, колико образ српски допушта, да се избегне. Од рата који нам је наметнут силом и намерно, морамо се бранити", рекао је престолонаследник у обраћању посланицима.

Он је казао да је непријатељ већи и бројчано јачи, да су "сви беспристрасни фактори" признали да је Србија била предусретљива и помирљива, а да је "снага онога ко брани праведну ствар, када је неправедно нападнут у својој кући, када се брани од понижења, два пута већа".

У дебати која се затим развила, посланик Народне странке Стојан Рибарац обавестио је посланике да се његова странка враћа у скупштину, из које је претходно иступила, позвао остале партије да "сву своју силу и вољу ставе у службу своје земље" и затражио да скуштина буде стално обавештавана о важним догађајима који ће неминовно уследити.

Он је додао да тешки тренуци које земља преживљава "заповедно одређују потпуну солидарност у осећајима и апсолутно јединство у акцији свих снага народних". Његов страначки колета Стојан Новаковић сматрао је да време није "подесно за критику, да треба радити да се земља покаже уједињена и снажна, са што већом спремом, поуздана на пољу њене части и њеног јединства".

"Влада треба да учини све што је у њеној могућности да, у борби која се отвара, Србија не остане усамљена", нагласио је тада Новаковић.

У име владе Николе Пашића, тадашњи министар финансија Лаза Пачу обећао је да ће скупштина на време бити обавештавана о свеми што се догађа, "а што није особита тајна државна и савезничка". Посланик Самосталне радикалне странке Милорад Драшковић оценио је да је рат наметнут и да се Србија мора бранити.

"Наше је тврдо уверење да ћемо се одбранити, јер бранимо праведну ствар. Непријатељ је на нас насрнуо зато што смо мали, само се он у тој вери преварио", рекао је Драшковић.

Критика је стигла из редова Социјалистичке странке. Посланик Драгиша Лапчевић критиковао је владину политику која, према његовом мишљењу, није ишла за тим да се постигне федерација балканских држава ради одбране Србије и балканских земаља. Лапчевић се, забележили су хроничари, изјаснио против рата и затражио да се постигне мир.

Посланици су затим гласали о Адреси (документу који би одговарао данашњој одуци или резолуцији) у којој је, поред осталог, наведено да је чињеница да је у току била предизборна кампања за народне посланике показала колико је Србија била далеко од тога да изазива сукобе и ремети мир, тако потребан свим народима европским.

"Непријатељски препад спремљен је и изведен са оволиком суровости зато што је рачунато са нашом политичком усамљеношћу. Народна скупштина је срећна што од вашег височанства прима уверење да се у томе није успело и да је Србија данас у добром друштву. Убеђена у солидарност интереса наших и ваших верних савезника, Народна скупштина верује да ће и они стати на браник слободе и права балканских народа", пише у Адреси Народне скупштине.

Скупштина је већином гласаова усвојила Адресу, а за њу нису гласали посланици социјалиста Драгише Лапчевића и оснивача Српске социјалдемократске партије Трише Кецлеровића.

Посланици су затим расправљали и гласали о више законских предлога које је упутила влада Николе Пашића, а међу њима је био и предлог закона о ванредном кредиту од 90 милиона динара, који је предвиђао да се за мобилизацију употреби 25 милиона, за издржавање војске до демобилизације 35 милиона, а за случај неодложне државне потребе 30 милиона динара.

Скупштина је и тада, као и данас, разматрала и усвајала законе по хитном поступку и на тој седници било их је више - о мораторијуму, о конкордату са Светом Столицом, који је касније био једногласно усвојен већ на првом читању.

Баш као што је Лаза Пачу и обећао, Народна скупштина је обавештавана о свим важним догађајима, о свим објавама рата које су редом стизале, као и "телеграфским поздравима које је парламент упутио Государственој Думи у Петрограду, Народној скупштини на Цетињу, Француској народној скупштини у Паризу, Доњем дому у Лондону".

Истовремено, са свих страна стизали су одговори који су "уливали веру у то да Србија одиста неће остати усамљена".

Скупштина је затим 26. јула направила паузу у раду, неки посланици који су били војни обвезници отишли су у своје јединице, а неки од њих учествовали су у биткама на Јадру и Церу.

Посланици су се на кратко поново окупили 1. новембра и једногласно изгласали још један венредни кредит од 110 милиона динара, затим је одржано неколико тајних седница, на којима је председник владе и министар иностраних дела Никола Пашић поднео детаљан извештај о тадашњем војном и међународном положају Србије, а крајем децембра заседање је завршено, с тим да се настави чим за то буде потребе.

У скупштинској архиви тога времена, која је преживела иако је при евакуацији Ниша Председништво Народне скупштине донело одлуку да се униште протоколи седница из "најранијих времена" и њена целокупна архива, остало је забележено да и то време, иако ратно, није било имуно на афере.

Србију је у децембру 1914. године потресала - опанчарска афера.

"Скупштину је посебно заинтересовала интерпелација поднесена поводом афере о опанцима који су набављени за војску и у договору са владом", пише у књизи "Југословенске народне скупштине и сабори".

Скупштина је тада, као што се то чини и данас, формирала анкетни одбор, односно комисију коју је чинило седам чланова, са задатком да "што пре поднесе извештај и предлог о мерама које треба предузети".

И тада, мада је било ратно време и седнице су одржаване ван њеног седишта, скупштина је на дневном реду имала предлоге закона о буџету, кредитима, финансијске законе...