ИМАЛА САМ 10 ГОДИНА И ИНСУЛИН У РУЦИ: Ова Београђанка прича какав је живот са дијабетесом
"Прво сам излазила са часа да се боцнем у тоалету, а после сам то радила насред наставе", каже двадесетогодишња Биљана која је са само 10 година сазнала да болује од дијабетеса.
"Дошла сам једно поподне кући из школе и осећала сам се малаксало. Већ претходних пет-шест дана сам имала вртоглавицу, температуру и остале знаке прехладе. Пошто је тада владао грип, мислила сам да је то само пролазно и да ћу убрзо оздравити. Међутим, једно вече сам се срушила у купатилу, а када сам дошла себи родитељи су ме одвели у болницу. Био је 23. децембар 2005. године када сам сазнала да болујем од дијабетеса. Имала сам само 10 година", прича 20-годишња Биљана Јовић из Земуна, са којом смо разговарали поводом кампање ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ: Покрени се продужи живот.
Граница нормалног шећера у организму је од 4.1 до 6.1, а Биљана је имала чак 18.5. Како је у медицини објашњено, узроци су најчешће генетска предиспозиција, стрес, нередовна исхрана и могућност добијања дијабетеса уочи трудноће. Њен узрок и дан-данас лекари нису успели да установе, мада сумњају да је то стрес.
- Те исте године, 2005, двориште смо делили са једном трочланом породицом - мајка, отац алкохоличар и њихово дете са посебним потребама. Отац је сваки дан долазио пијан, па је тако једно поподне дошао са пецања са змијом у рукама којом је желео да уплаши своју жену. Уместо ње, на смрт је преплашио мене због чега сам ја почела да дрхтим и нисам могла да се смирим. Било је то слично фрасу - прича Биљана и тако открива потенцијални узрок њене болести.
НЕПРАВИЛНА ИСХРАНА ВЕОМА ЧЕСТО УЗРОК
Најчешће обољевају људи старији од 40 година и то од дијабетеса II типа, који су уједно у највећем броју случајева и гојазни, па је неосетљивост на инсулин већа. Случај је другачији код млађе популације, која ређе обољева од ове шећерне болести, али када оболи то се дешава искључиво због нередоване и нездраве исхране.
- Болести које прате дијабетес су слепило, отказивање бубрега (дијализа), оштећење мањих крвних судова и нерава који узрокују аритмију, док такође може доћи до оштећења већих крвних судова због чега следује мождани удар и инфаркт - објашњава за портал SrbijaDanas.com ендокринолог др Јелена Тица Јевтић.
- Провела сам три недеље у бањи где сам имала посебну едукацију која ми је помогала да се упознам са својом болешћу. Лекари су ме учили да од првог дана сама себи дајем инсулин. Он је постао "мој најбољи пријатељ", ишао је свуда са мном. Стављала сам га четири пута дневно пре оброка - три споро и један брзоделујући инслулин, стално мењајући место убода. Обично се ставља у пределу надлактица, задњице, бутина и стомака - смирено је причала Биљана, већ помирена са чињеницом да ће са дијабетесом живети до краја живота.
"Прво сам излазила са часа да се боцнем, а после сам то радила на сред наставе"
- Мојим другарима је био шок када су ме први пут видели да се бодем у школском тоалету, али сам им објаснила о чему је реч и хвала Богу никада нисам била предмет смеха због тога. Како су године пролазиле, више нисам имала проблем да извадим инсулин на часу и убризгам га у тело. Другарице су ме обично питале на школским одморима да л' сам примила инсулин, ако јесам да идемо нешто да једемо. Некада би и заборавиле и понудиле ме кока колом, што ми је било симпатично. Гледале су ме као да немам никакав здравствени проблем, као и свако друго дете, као једну од њих.
ПРОМЕНА НАВИКА ОД КЉУЧНОГ ЗНАЧАЈА
- Пацијенту било које старосне доби увек саветујем да, када оболи од дијабетеса, обавезно мора да промени животне навике, што подразумева редовнију (шест оброка дневно) и здравију, дијеталнију храну. На другом месту је константна физичка активност, поготово код дијабетеса II типа где је присутна и гојазност - рекла је др Јелена.
- Када отворим очи, прво мерим шећер. Затим, боцкам се па после 15-30 минута, око 7х доручкујем паштету, парче сира, паприку, два парчета саламе, чашу млека или јогурта и кришку црног хлеба. Око 13х примам другу терапију и ручам кувану храну, поврће највише. Вечера ми је око 18х, пре које је такође и терапија. Једина обавезна ужина ми је око 22х када поједем кришку хлеба са чашом јогурта, како би спречила хипогликемију тј. пад шећера током ноћи - прича Биљана.
Пекаре и остала места брзе хране заобилази "у ширем луку", као и сухомеснате производе. Некада се деси да и то поједе, али само ако је претходно измерила ниво шећера и видела да себи може да дозволи једно парче пице.
- Трудим се да стално будем физички активна. Седам година сам тренирала карате, али је и тада било малих потешкоћа. Дешавало ми се да ми падне шећер, ако се превише исфорсирам на тренингу - сећа се ова 20-годишња дијабетичарка.
Биљана отворено прича о страху и сазнању да ће можда једног дана болест повишеног шећера напасти њен мозак, бубреге, па чак и изазвати слепило. Без обзира на то, она размишља врло позитивно, као и свака 20-годишњакиња јер је пуна живота. Биљана је студент Више медицинске школе, обучава се за медицинску сестру, а свој избор професије, поред жеље да помогне људима, повезује и са својом болешћу.
ВОДИЧ КРОЗ ДИЈАБЕТЕС
Тренутно је у свету регистровано 415 милиона дијабетичара, односно, једна од једанаест особа има дијабетес, а процена је да ће број оболелих до 2040. године бити 642 милиона. У Србији има нешто вше од 700.000 дијабетичара и тај број се континуирано увећава.
Емисија „Водич кроз дијабетес“, која се емитује на телевизији Студио Б, има за циљ упознавање гледалаца са шећерном болешћу која се сврстава у најраспрострањеније незаразне болести 21. века.
Аутор и водитељ емисије је Оливера Стефановић-Станковић, а приказује се суботом у 11.05х, док је за репризу резервисан термин од 12.10х недељом.
Теме емисије покривају мноштво корисних савета који се тичу превенције, препознавања болести; изазове са којима се оболели појединац и његова породица суочавају, начине да се живот побољша, као и подршку која је неопходна свакоме ко оболи како би се лакше привикао на живот са дијабетесом.
