ПОНОСНИ ЈУГОСЛОВЕН: Имам Титову слику коју нико нема (ФОТО+ВИДЕО)
Поносни Југословен, човек са пуним кофером значки и 115 месеци проведених на радним акцијама, са осмехом се сећа лепих девојака и тренутака када се сусретао са Титом.
Пред Кућом цвећа затекли смо Рулета, са пионирском капом, безброј значки и југословенском заставом. Поносно је седео и ћаскао са пролазницима држећи поред себе своје медаље, њих 104, слику И текст који говори о његовом делу и раду за време друга Тита.
“Ова је заслуга за народ, ова значка је за рад, ове две су од сребра и злата чистог“, присећа се Миодраг Милошевић из Умчара који је на радним акцијама провео чак 115 месеци, по чему је рекордер некадашње Југославије.
Неке од 104 ударничких значки, колико има укупно, носи поносно на својим прсима, док остале држи у посебном коферчету. Дан Титове смрти памти као најтужнији, али се периода Југославије и онога по чему га људи памте сећа као најлепши период свог живота.
“Било нам је лепо, то се никада не може поновити. Много лепих девојака, дружења, осмеха. Било је неприкосновено братство и јединство. Тамо где није могла механизација, ту смо ми ишли. Градећи земљу градили смо себе“, прича са поносом Руле.
БАЈАГА: Возио Титов ауто, али нема возачку дозволу! (ВИДЕО)
Тита је срео први пут са само девет година, али се и касније сусретао са њим, када је долазио да обиђе радове широм читаве Југославије, чији је Руле био учесник.
"Први пут сам видео Тита 1963. године када сам имао 9 година. Виђао сам га и касније. Тито је долазио често у Загреб где смо радили. Волео је са нама хтео да прича увек. Ако немамо обућу, слао би нам из Београда. Био је добар човек, једноставан“, присећа се он.
Његова прва радна акција била је у Скопљу, тада је заволео све што има везе са тим. Као посебну успомену на 115 месеци дружења и рада, али И тадашњи начин живота, поред бројних значки, чува нешто што има само он.
ТИТОВА УНУКА ЖЕСТОКО ШОКИРАЛА ЈАВНОСТ: Тито је био усвојено дете...
"Имам једну слику Титову коју нема нико. Ту слику сам донео из Сарајева, једва сам је донео“, прича Миодраг.
Када није био на радним акцијама, Руле је радио у градском саобраћају, затим у београдском промету, развозио по продавницама. Саградио је три куће, али и после толико година рада није имао времена само за једно.
"Све сам имао, ал нисам имао времена за жену. Било је много жена, али нисам тада хтео да се вежем“, каже Руле.
Без обзира на то, он је и данас насмејан и срећан оним што има, оним што му је живот пружио свих ових година и завршава своју причу стиховима песме која се певала за време рада, а коју је он написао:
"Радимо за Тита, не треба нам плата, јер другарство је наше јаче од злата. Радићемо смело, ударници бити, Титови омладинци земљу изградити... Дођите нам опет весели и чили, као што су први бригадили били“.
