ИСПОВЕСТ ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ УХАПСИО АРКАНА: Након тога, Милану није више било живота у Двору

Те 1990. године 29. новембар се још славио као Дан Републике. Славили су га и полицајци. Често се догађало да попију коју чашицу више, а тада и будност опада.

Знао је то Милан Шербула, шеф полиције у Двору, па је пре поноћи дошао у станицу. Кад је прошла поноћ, узео је кључ службеног аута, сишао на паркинг па с колегом Зецом, криминалистичким техничаром, кренуо у обилазак.

Највише га је бринуо пут којим се улази из Босанског Новог. Зауставио је ауто на месту са којег може да надгледа тај правац.

Све је изгледало мирно и тихо, а полицајци су заустављали и контролисали свако возило. У једном тренутку опазио је да из правца Босанског Новог долази једно возило.

А онда је кренула акција...

Зауставили су то возило, обавили су контролу и пустили га да настави вожњу. Очекивао је да ће то возило кренути према Загребу. Да је тако било, никоме ништа и Милан не би показао никакав интерес за њега. 

Док је пролазио поред њега, видео је да је реч о Ланд Роверу ојачаном са свих страна завареним цевима. Али аутомобил је тада кренуо према селу Hrtić, Express.hr.

"Кренуо сам за њим и пратио га на пристојној удаљености. Радиовезом сам позвао још две патроле да прате мене. Ја сам му својим возилом пришао тако да сам му затворио пут. Врата теренца су се отворила. Изашао је мушкарац у маскирној унифроми, за кога ћу после сазнати да је Аркан."

Како је јакна била раскопчана, Шербула је уочио да мушкарац испод сваког пазуха има по један пиштољ. Чуо је да је неко викнуо: “Пали!”

Лисице су шкљоцнуле

После је сазнао да је то довикнуо мушкарац којег су звали “Црквењак”. Вероватно је мислио да Аркан пуца на Милана. Са места где је Аркан стајао могао је видети да га је заградио полицијски аутомобил и да је Милан Шербула, иако је био у цивилу, полицајац.

Могао је видети да су се иза њега зауставила још два полицијска аутомобила. Проценио је да нема шанси па није ни покушавао дотакнути свој пиштољ, него је мирно спојио руке и пружио их према Шербули, у положај кад се криминалац предаје полицајцу.

Милан Шербула му није могао ставити своје лисице на руке јер је држао пиштољ, али лисице на руке му је ставио криминалистички техничар Зец. Полицајац је одахнуо кад је чуо да су лисице шкљоцнуле. Тада је знао да је готово.

Колико се сећа, у теренцу је било много оружја, аутоматских пушака, бомби, чак и један руски митраљез. У њему су била четири младића. Један од њих је рекао да је стопирао и да су га повезли.

Нисам имао појма кога смо ухапсили

Привели су их у станицу Двор. Прорадили су телефони. Кад је видео како се неки понашају, знао је да му не може бити добро.

"Тек у мојој станици сазнао сам кога смо ухапсили и било ми је драго да нам је баш он пао у руке. До тада сам мало знао о Аркану. Али сам после сазнао да је он пуно већа звер него што сам ја тада мислио. Скупило се ту много шефова и специјалаца из Лучког. Нешто су се дошаптавали, договарали, као да га се боје. Мени је то било смешно. Што га се бојите, помислио сам."

После је сазнао да је тај “Црквењак” требало да обави састанак с његовим полицајцима, Србима, како би их наговорио да пређу на њихову страну, да откажу послушност Хрватској. Аркан и друштво нашли су се у Загребу.

Србин лојалан хрватској држави

Уследило је суђење, па затвор. Није прошло пуно, а он се појавио у Београду.

Након Аркана, Милану није баш било угодно у Двору. Преко Уне су навалили многи, углавном Срби, који као да су га прогањали. Кад је видео како се неки понашају, знао је да му у Двору не може бити добро. Лагано је постајао непријатељ у свом граду. За једне је био усташа, за друге издајник, а за треће ко зна шта.

"Учинило ми се да су ми они који су ме испитивали највише замерили што сам, као Србин, био лојалан хрватској држави. Све се око тога вртело, али нису спомињали Арканово име", присетио се Милан.