ИСПОВЕСТ ОЦА КОЈИ ЈЕ СЛУЖИО КОД КАЧАВЕНДЕ: Љубио ме је по врату, ватао по интимним деловима и...

- Не могу висе да ћутим јер тишина ме убија. Владику Василија Качавенду морамо зауставити у име хришћанства, у име Српске православне цркве којој припадам душом и телом - почео је своју шокантну исповест Београђанин Бојан Јовановић (36), који је био ђакон Српске православне цркве, служећи у Бијељини код епископа тузланско-зворничког Василија.

Јовановић је због свега што се дешавало напустио цркву, али до тог тренутка видео је свашта о чему је решио да проговори. За ступање у службу код Качавенде каже да је крочио у легло педофилије.

- Рођен сам у Београду у просечној и обичној породици. Од малена сам заволео цркву и после средње школе уписао сам теолошки факултет. Узео сам живо учешће у цркви, предавао сам веронауку, писао, путовао по манастирима. На другој години ме је патријарх Павле по препоруци рукопроизвео у чин чтеца... Павла сам упознао 1998. године у Београду, током мајског Сабора, преко једног свештеника који је наводно хтео да ми помогне да се потпуно остварим у цркви. Тај исти ме је после молио да ништа не причам јер има породицу, па би могао да буде осрамоћен, и он и они. Хришћански, нема шта. Послао ме је у легло педофилу и његовој дружини, знао је добро где идем, шта ме тамо чека, само не знам како је могао да помисли да ћу на то да пристанем – прича Јовановић.

Већ првог дана када је стигао у манастир видео је да се нешто чудно дешава, али није ни слутио шта ће истог дана доживети. Испричао је како је изгледало његово упознавање са Качавендом:

- Тај дан када сам стигао, после ручка ме позвао у своје одаје да се боље упознамо. Причао ми је о свом тешком животу са укућанима, да је несрећан, али да се његов живот променио мојим доласком, да ме искрено воли, да ћемо нас двојица живети као браћа и да ћемо све делити, да ћу бити најсрећнији... Онда је почео да ме љуби по врату, да ме вата по интимним деловима и молио ме да се скинем да види како сам грађен, да зна какав крст да ми купи. Тај пакао је прекинуо нечији долазак и у шоку сам отишао у своју собу. Шта даље? Сада ми је било јасно зашто су ме непријатељски дочекали у двору, зато што су мислили да сам из истог друштва, а претпостављам да ни њима ова искуства нису била страна.

Покушао сам да се приберем и да донесем одлуку шта даље. Ако се вратим кући, шта да кажем после толико инсистирања да идем у манастир, ако одем у полицију нико ми неће веровати. Тада сам донео погрешну одлуку за себе, да покушам да останем и да с Качавендом причам и покушам да му укажем да је то велики грех.

"Богослов страдао зато што није хтео да спава са Качавендом"

Напади су били свакодневни, као и притисци. Причали су му да је боље да ником не прича какав владика води живот и да је боље да ћути због породице. Јовановић је испричао и застрашујућу причу о томе шта се дешавало кад неко одбије секс са Качавендом.

- Ужас. Игумани су подводили богослове, довођени су младићи којима је као мени нуђено све. Организовано је пребијање оних који су причали да је владика педофил и хомосексуалац, долазили су разни бизнисмени. Прављене су теревенке и пијанке у току поста. Нажалост, један богослов је смртно страдао само зато што није хтео да спава са Качавендом. Говорим о досад неразјашњеном случају смрти богослова Милића Блажановића. Колико се Качавенда плаши тога види се и по томе што је завршио у болници на Дедињу, када му је један владика скоро на једном сабору то споменуо – тврди Јовановић за radiosarajevo.ba.

"Тело смо сахранили у порти цркве"

У својој исповести он је је описао како је Качавенда злостављао и кажњавао, а богослов Милић је по тврдњама Јовановића убијен јер нису успели да га силују.

- Класично убиство. Дечко је после неуспелог силовања послат у кажњенички манастир Папраћу. Лепше услове за живот имали су људи у логору, него они тамо. Јели су из замрзивача у ком сам нашао пацова који је био тежак преко килограм. Брашно су јели из собе где је било хиљаде пацова, а у соби поред је била смештена монахиња. То је било неиздрживо. Пошто је почео да прича по селу о свом искуству са Качавендом, морао је бити склоњен – објашњава Јовановић.

По званичној верзији Милић се разнео бомбом, али Јовановић не верује у то јер је, како тврди, пронашао тело које је сахранио у порти цркве.

- Није ми дао да идем у манастир. Тек сам отишао када су његови људи све почистили, окречили и покушали све да заташкају. Али нису успели. Део његовог тела смо један стари свештеник који је живео у манастиру и ја спаковали у мали сандук и сахранили у манастирској порти, у току ноћи да нас не открију. Ископали смо бусен и спустили његове мошти на месту где пада први јутарњи зрак, када изгрева Сунце. Тајно смо ноћу одслужили 40 заупокојених литургија, пошто се званично то не сме радити јер је проглашен за самоубицу. То ће место бити камен темељац нове обновљене цркве, место где почивају мошти новомученика који паде за веру Христову. То ће бити место ходочашћа, а не њихови дворови од злата са ђакузијима, који су саграђени од сумњивог капитала, док народ нема хлеба да једе – закључује Јовановић.