ИСПОВЕСТ СЕЗОНЦА: Радимо више послова у исто време, а слободан дан немамо ни за сахрану

"Знате како то иде – договори се нека плата, неко радно време, слободни дани… Обично прва плата буде О.К., јер сте почели радити рано у сезони, нема још гужве, па буде и слободних дана, све према договору. Али кад крене пуни замах сезоне, ствари се темељно мењају…", препричао је 35-годишњи Сплићанин своја искуства пре свега прошлогодишњем послу рецепционара у једном породичном хотелу.

Туристичка сезона ускоро ће се почети захуктавати, прати је оптимизам министарстава туризма и рада, из којих, међу осталим, најављују и рекордне бројке у запошљавању сезонаца, али овај Сплићанин, захваљујући претходним искуствима, ове године неће бити део те приче. 

"Успркос договору о тачно одређеном радном времену, од вас се све чешће почне тражити да останете још мало. И ти останеш, шта ћеш, треба ти посао. Скупи се тако по 20-30 сати месечно који остану у ваздуху, неплаћени, наравно", рекао је за Слободну Далмацију. 

Набрајајући даље тамне стране сезонског рада у туризму, рекао је како је тешко добити слободан дан, без обзира на претходни договор, чак и за сахране, а поготово не за венчања, будући да су она обично суботом, на дан смене гостију. 

Ретко се, затим, догађа да сезонци запослени код приватника раде само оно што је договорено. Наиме, 35-годишњак је уз рецепционарске послове радио и као носач, ноћни чувар и администратор, куварица је убрзо постала и пеглачица, а собарице су конобарисале, све без слободних дана. Што се плата тиче, били су пријављени на минималац, а разлика до договореног износа исплаћивана им је на руке, нередовно. 

Саветује се сезонцима да припазе у какав смештај долазе. 

"Нека обавезно сниме затечено стање како им се не би догодило да након завршетка сезоне морају платити штету за расклимани ормар јер не могу доказати да су такво стање затекли", упозорио је. 

Своја искуства из претходних година сезонци размењују и на интернетским форумима и друштвеним сервисима, покушавајући помоћи онима који се ове године први пут спремају искусити 'чари' сезонског рада, па се распитују како је код којег послодавца, а вероватно се и равнају према добијеним саветима. Деле се прецизне информације о фирмама, условима рада, платама…  

У једној од форумских исповести каже се како је "најжалосније у целој причи што се ово догађа по целој обали током сезоне, израбљују се радници на сваки могући начин и нико у јавности не упозорава на то. Сезонски радници за време туристичке сезоне један су од најважнијих елемената целе сезоне, а они немају никаква права…" 

"Сезонци су људи разних занимања, најмање оних која се траже. Долазе радити не знајући која су им права и обавезе, а послодавци то користе", каже Едуард Андрић, председник Синдиката туризма и услуга Хрватске. Наводи како су се раније уговори о сезонским пословима склапали на више месеци, а сада се потписују месец за месец. 

"У Истри чак има примера склапања уговора на рок од 15 дана! Тиме послодавци раднике држе у шаци, а радници сами не знају шта могу учинити. Живот сезонаца није нимало привлачан. А ако нису чланови синдиката, не можеш им помоћи", каже Андрић. 

Како би сезонски радници запослени у приватним фабрикама помоћ ипак добили, СТУХ (Синдикат туризма и услуга) им је уочи ове сезоне понудио опцију учлањења у синдикат уз чланарину од 450 дин месечно док раде, и око 200 кад не раде. 

"Као члановима, можемо им дати информације о њиховим правима и обавезама, пружити правну помоћ, интервенисати код послодаваца предочавајући им права запослених. Проблема има разних, од врло лошег смештаја до мобинга. Какав ће бити одазив, још је рано проценити", закључио је Андрић.