Из сећања Флоре Сендс: Лепљив укус барута и смрти!
Недељу дана након што је објављен рат између Велике Британије и Немачке, жене у Лондону стајале су у реду испред британског Црвеног крста, како би добиле ратна задужења.
Међу њима била је и Флора Сендс, једна од највећих хероина нашег главног града, Београда. Када су добиле ратне задатке, неке од лондонских дама, упутиле су се у Србију, вероватно и не знајући где се та земља налази.
А ево приче о Флори Сендс.
Тридесетосмогодишња Британка необичног духа, најпре је ангажована при британској болничкој мисији Светог Јована, стационираној у Ваљеву, где је усред свег ужаса оболела. Прележала је пегави тифус. Након тога ступа у Гвоздени пук Књаз Михајло Моравске дивизије.
Гвоздени пук у време, кад је Флора постала део њега, под ударом непријатеља повлачи се на југ због удара непријатеља. Са оружјем у руци, једна жена из далеке Британије, стајала је заједно са пуком на фронту према Бугарима. Током битке за Битољ тешко је рањена у експлозији гранате. Али ни ово рањавање није је зауставило.
Храбра Флора, након опоравка опет се враћа у борбене редове, у борбени поредак српске армије, у којој се бори до краја рата. Ова јединствена жена постаје српски официр, а њен највећи допринос огледа се у пружању моралне подршке српским саборцима. Због храбрости и одважности добила је директно од краља Александра Карађорђевћа орден Карађорђеве звезде.
Флора је била уважавана и од Српског народа, а њена наклоност према српском народу је ишла до те мере да је само неколико месеца након боравка у Србији научила наш језик и након рата одлучила да остане и живи у Београду.
Флора Сендс рођена је 1976. године у градићу Недер Поплтон у Јокширу, у Енглеској. Кад је имала девет година, њена породица преселила се у село Марлсфорд. Била је најмлађа ћерка ирског свештеника, изузетно образована и авантуристичког духа. У свом дневнику забележила је потресне ратне дане, описујући српске болнице, школе и кафане. У забележеним успоменама ове британске даме доминирају сцене страдања српског народа и нестајања читавих села па чак и градова.
Флора је 1922. године демобилисана и привремено враћена у Енглеску. Међутим, везаност за једну земљу је била јача, па се убрзо враћа у Србију и удаје за белогардијевског генерала Јурија Јуденича. Невероватна прича из живота ове Британке је и то да је прва жена која је у Београду возила такси.
Када је избио Други светски рат, Флора је опет ушла у униформу, али су је Немци ухапсили и бацили у тамницу. Ослобођена је након 11 дана. Смрт је ипак дочекала у Енглеској, иако јој се у срцу увек враћала носталгија за Србијом.
