Избори у БиХ: Странци очекују више него што домаћи верују да може

Финални резултати на којима су бирани чланови Председништва и посланике у Парламентарној скупштини БиХ, председник и потпредседници Републике Српске, као и посланици у Народној скупштини Српске, Парламенту Федерације БиХ и скупштинама кантона у Федерацији још се очекују.

Док Централна изборна комисијиа ради на пребројавању гласова, прелиминарни резултати већ су познати и по њима ће председник Републике Српске бити, тј. остати Милорад Додик. Што се тиче националних представника у Председништву БиХ, победник у име бошњачког народа је Бакир Изетбеговић, у име хрватског Драган Чавић, а у име српског Младен Иванић, мада је ту најтешња трка и тек ће коначно пребројавање открити да ли је, којим случајем, нови представник Срба Жељка Цвијановић.

Најновије вести у вези са изборима у БиХ можете пратити овде.

Поводом прелиминарних резултата огласили су се чланови међународног дипломатског кора, као и политички аналитичари. Њихова очекивања се крећу у распону од "очекивања неопходних мера" до "реализам-песимизма који је последица досадашњих политичких збивања у Босни и Херцеговини".

Дотакавши се кретње БиХ према чланству у ЕУ, Курц је нагласио да земља може постати чланица "европске заједнице народа" само у постојећим границама, те да "довођење у питање заједничке државе није прихватљво".

Слична очекивања изнео је и Едуард Кукан, члан Европске скупштине и негдашњи председавајући Делегацијом за односе за Југоисточном Европом. Кукан се нада што бржем настанку нове владе и верује да су скорашњи "избори јединствена прилика да БиХ добије подстрек за ново и боље".

"Ове изборе би требало тумачити као прекретницу у политичком развоју у БиХ. Становници БиХ су имали тешку годину коју су обележили протести грађана почетком године и катастрофалне поплаве у мају. Док неке земље у региону напредују на путу у ЕУ, БиХ стоји у месту", поручио је Кукан.

Кетрин Ештон, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност, такође ургира за што хитнијим склапањем владе и радом на горућим проблемима друштва:

"Док чекамо поврду коначних изборних резултата, надамо се брзом формирању владе и институција на свим нивоима, како би почели да се решавају нагомилани проблеми".

Николас Хил, отправник послова америчког посланства у Сарајеву, похвалио је високу излазност (54,14%), али је поновио став Себастијана Курца и Едуарда Кукана. Наиме, Хил је потврдио да ће "амбасада САД сигурно подстицати босанско-херцеговачке лидере да што пре формирају власт на свим нивоима".

Насупрот очекивањима страних дипломата стоје речи хрватских политичких аналитичара који здружно констатују да је једина новост, последица избора, нови хрватски члан Председнишва БиХ. Професор на загребачком Факултету политичких наука Здравко Петак изјавио је како му се чини да нема никаквих великих промена за Хрвате и да није изгледно да ће доћи до конституционалног редизајна БиХ, који је, по њему, највећа потреба хрватског народа у БиХ. Стручњак сматра да би једна основа за оснаживање хрватске позиције могао бити избор кандидата ХДЗ БиХ Драгана Човића за члана Председништва БиХ.

Нису се, додао је он, остварила очекивања да ће на изборима у БиХ бити битно оспорене доминантне националне политичке странке, барем када се говори о Федерацији, а онда и о хрватском бирачком телу. По Петаку, фебруарски немири ипак нису изазвали промене на хрватској и бошњачкој политичкој сцени.

Слично мисли и политички аналитичар Вишеслав Раос који каже да се пре отприлике пола године, кад су се догађали насилни нереди по многим местима у Федерацији БиХ, очекивало да ће ови избори донети неке велике промене, али се чини да је ово повратак на ситуацију која је била пре неких осам година. Раос сматра да се по првим резултатима може видети да ће у сваком од етничких сегмената доминирати оне странке које већ дуго привлаче највише бирачког тела код сва три констутивна народа.