Изгледа потпуно обично, али ова кућа крије једну лепу БЕОГРАДСКУ ТАЈНУ
Данас се на овом месту налази ветеринарска апотека и на први поглед нико не може да зна да је тај простор био полазна тачка за настанак потпуно новог лица Београда.
Одавде је кренула читава лавина осликавања зидова у Београду, јер је управо на овом месту Лазар Вујаклија 1970. године насликао први мурал.
Највише мурала на нашим просторима осликано је за време социјализма, када су студенти уметничких факултета заједно са својим професорима осликавали град. Читаве серије мурала осликаване су поводом IX самита несврстаних у Београду 1989. године, а израду су финансирали различити градови и окрузи тадашње Југославије.
После распада Југославије, мурали су били финансирани само од приватних компанија. Један од познатих мурала који су били наручени од стране приватника јесте мурал у Скадарлији.
Почетком новог миленијума, мурали су повезани са Београдским летњим фестивалом односно БЕЛЕФ-ом , што означава враћање традицији осамдесетих када су такође многи мурали бити под покровитељством тадашњег фестивала „Београдско лето“. Путем тих фестивала, Београд је био домаћин за све стране уличне уметнике који су својим сликама дали граду један јединствени печат.
Шта је улична уметност?
Уличну уметност многи посматрају из угла вандализма и непоштовања града, док други на њу гледају као на постмодерну која представља незаобилазан пут сваке уметничке епохе.
Млади архитекта Андреј Јосифовски годинама својим уметничким радом украшава околину. Можда ће вам његов рад бити познатији ако кажемо да има надимак којим потписује свој рад - прича о “Пијанисти“ коме су дирке фасаде зграда, а мелодија боје, погледајте ОВДЕ.
Теме које осликавају улични уметници могу бити разноврсне, од политичких и економских до културних.
Уметност која се изводи на јавном месту може означавати уличну уметност или „стреет арт“, као што су на пример мурали, стенцил, стицкер, улични плес и улични перформанс, као и графити. Ипак, графити су део одвојене гране уличне уметности и означавају оно што би противници овог вида уметности назвали ''шкрабањем'' - натписе, скице, слике пресликане са неке мустре...
Како је у свету?
Једни од главних градова, или престоница уличне уметности су Берлин и Лисабон у Европи; ова два града на један леп начин репрезентују уличну уметност и предствљају оно што она стварно то јесте. У Сан Франциску је организовано масовно исцртавање мурала, које је имало подршку градоначелника.
Поред светских градова, Београд се такође може сврстати у ту категорију, с обзиром да га одликује историја мурала и графита у центру града, али и шире.
Иако данас улични уметници немају подршку какву су њихове колеге имале у време социјијализма, многи власници кафића или неких других објеката радо ангажују „стреет арт“ уметнике да украсе неки простор. То можемо приметити где год да кренемо путем белог града који све више постаје град нове уметности и велики спектар боја.
