ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И ЗАПАДА: Србија мора да има никад боље односе и са Русијом и са НАТО
Србија своју политичку и војну неутралност мора да сачува по сваку цену. Свако ко каже другачије није искрен. Не би требало да се обазиремо на питање да ли је тако нешто уопште могуће у ери глобалног сукоба, који увелико лупа на врата.
У Генералштабу Војске Србије шеф Војног комитета НАТО генерал Кнуд Бартелс одржао је предавање. Судећи према том предавању, приступ који НАТО има према решавању кризе у Украјни крајње је забрињавајући. Посебно брине реторика коју је користио један тако високи званичник, који је Русију дословно назвао непријатељем. У свакој варијанти Русија је агресор, Русија је претња Европи, Русија је недемократска држава, Русија примењује антицивилизацијске методе за 21. век итд. Серија невероватних израза која довољно показује да мир заправо није на видику, пише Стандард.
У каквој се позицији Србија налази?
Као искусни официр који је био и командант данским снагама КФОР-а 1999. године, после агресије коју је НАТО спровео на СРЈ, Бартелс је свима приказао карту Европе на којој је Србија усамљена држава на Балкану која није чланица НАТО. Он је врло циљано приказао ту карту желећи да покаже да то што смо изразили жељу за војном неутралношћу није проблем, али питање је да ли је тако нешто уопште могуће и да ли је упутно с обзиром на окружење у коме се налазимо.
Суштински проблем Србије са НАТО
Поред агресије, коју је та војна алијанса извршила према Србији и тиме починила злочин против мира ту је и чињеница да се Срби никако не уклапају у систем вредности који НАТО заступа. Предавање које је Бартелс извео пред нашим официрима и полазницима Високе школе безбедности и одбране, објективно гледано, примљено је к знању, али нико од присутних није у томе што је Бартелс испричао пронашао ни себе нити Србију. Та баријера је непремостива. Без обзира што нам је окружење такво какво јесте и што су сви били дубоко свесни да са Алијансом морамо да продубимо сарадњу у сваком погледу, причу о Русији као непријатељу нико није могао да прихвати. Кључ проблема је управо у томе како емоције и прагматизам спојити и да ли је то у овој ситуацији у којој се ми налазимо уопште могуће?
Србија мора по сваку цену да има никад боље односе и са Русијом и са НАТО. И са Русима су наши односи на братском нивоу уз прагматизам, док је са НАТО искључиво на делу прагматизам. Отуда је одлично што председник Томислав Николић иде у Москву на прославу 70 година победе над фашизмом и што ће војска Србије марширати Црвеним тргом. На другој страни, добро је што председник Владе иде код Бајдена да директно разговара.
Србија своју политичку и војну неутралност мора да сачува по сваку цену. Свако ко каже другачије није искрен. Не би требало да се обазиремо на питање да ли је тако нешто уопште могуће у ери глобалног сукоба, који увелико лупа на врата. На Србији је да ради као да је то уобичајено стање, јер је то једина шанса да преживимо. То ће свакако бити ужасно тешко, јер Запад ће користити сва могућа средства да подрива систем Србије – од невладиног сектора и медија до економских притисака. На другој страни, без руских енергената, сарадње у пољоприведи, царинских олакшица, културних и верских веза и много тога још, Србија не можемо, пише исти лист.
Погледајте и: