ОН ЈЕ БОГ АУШВИЦА: Зашто је Менгеле одлучио да буде чудовиште, а не лекар?

Пре тачно тридесет година тело нацистичког злочинца Јозефа Менгелеа је ексхумирано након што је у Бразилу 1979. сахрањен под лажним именом. Тек 1985. је утврђен његов идентитет, а све до смрти, када се удавио док је пливао, живео је лагодним животом. 

Захваљујући мрежи својих људи 1949. је побегао у Аргентину, где је живео неко време, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Немачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За време холокауста у смрт је послао 400.000 људи. 

Зашто је доктор Јозеф Менгеле за време холокауста одлучио да своје лекарско знање злоупотреби, уместо да помаже људима? 

То питање се човечанство пита већ деценијама, а недавно се појавило и на Quorai порталу, где је често могуће пронаћи одговоре стручних лица. На њега је одговорио Киел Мајевски, директор музеја холокауста Цандлес. Мајевски је дуго је анализирао Менгелеову одлуку да пређе на мрачну страну, и нуди три разлога због којих ће Менгеле заувек остати упамћен као "доктор смрт". 

Први разлог је тај што је Менгеле био надпросечно амбициозан, тврди Мајевски. Буквално је жудео за признањима и више од свега је желео статус врхунског научника. У сведочењима из Аушвица се говорило како возове пуне Јевреја који су свакодневно пристизали у тај логор, Менгеле никада није видео као злочин, већ као прилику. 

Затвореници су за Менгелеа били бескрајна залиха "свеже робе" на којој је могао да експериментише. На жалост затвореника, његова је амбиција била много већа него посвећеност докторским кодексима и био је уверен да ради за добробит човечанства и науке. 

Ева Кор, једна од преживелих жртава његових експеримената рекла је како је Менгеле своја дела видео као корисна и нужна, а не противзаконита и пре свега гнусна. Чак и каснијих година, када је побегао у Јужну Америку, записи из његових дневника указивали су како је искрено веровао да чини праву ствар. 

Други разлог због ког је Менгеле веровао да доприноси науци са својим злочинима била је чињеница да је био део еугенистичког покрета. Еугенисти су били научници у 19. и 20. веку који су веровали да људска врста може постати боља ако се њено ширење строго контролише. Као што је било за очекивати, управо су еугенисти сматрали како су они та супериорна врста, боља од било кога другог. 

Неке од ствари које су на почетку морале да буду елиминисане биле су на пример алкохолизам и било која врста менталних болести. Амерички еугенисти су се залагали за врло строга брачна правила и силом су стерилисали десетине хиљада људи који се нису "уклапали" у њихову слику савршене људске расе. 

Нацисти су у Европи применили исту логику, па су тако као нижу врсту прогласили Јевреје, Роме, Словене, хомосексуалце, као и особе с менталним и физичким проблемима. Менгеле је спадао у групу еугениста који су чврсто веровали да чине велику услугу људској раси тако што се решавају оних које сматрају инфериорнима. 

Мајевски као трећи разлог наводи општу атмосферу у Немачкој у то време. У време када је Менгеле почео своју академску каријеру нацисти су већ поприлично дубоко загазили у елиминисање Јевреја из свих сфера живота. Када се пријавио у SS војску, Менгеле је морао да преда доказ да у његовој породици нема Јевреја и да нема уопште јеврејске крви. 

Чак и површном анализом говора које су тих година држали Хитлер и Гебелс било је лако уочити да су Јевреје стално описивали као нижу расу која није ништа боља од пацова. Томе је наравно допринела и остала нацистичка пропаганда, па ни не чуди да је Менгеле Јевреје сматрао својим заморцима, пише Б92.

Оно што је још значајно код Менгелеа је чињеница да је био итекако добро и квалитетно образован. Његове колеге са факултета у Минхену сведочили су како никада није остављао утисак да је у стању да уради оно по чему је остао запамћен, као "Бог Аушвица".