ОН ЈЕ ПОКРЕНУО ПЕТИЦИЈУ ЗА АЛЕКСИН ЗАКОН: "И сам сам био жртва вршњачког насиља!"

"Петицију сам покренуо одмах након што сам из медија сазнао за тужни случај малог Алексе. Подстакла ме је људскост и емпатија ка туђој боли и несрећи, која је генерално данас заборављена и све више бива успавана у свакој индивидуи и бива такође надјачана неким другим лошим осећањима, као завист, похлепа, нездрава амбиција и низом других негативних осећања. У сваком од нас, без обзира на године, чучи једно дете. Свако од нас, на неком нивоу и у некој ситуацији жели да буде збринут, сигуран, да се невино игра, да ужива у нормалним стварима", објашњава Пучијашевић.

Сведоци смо чињенице, да данас, нажалост, огроман број људи у детињству искуси неки вид насиља, било да је у улози вршиоца насиља, или оног ко трпи насиље. И наш саговорник искусио је овако нешто.

"Нажалост, и ја сам пре пар година доживео да ни крив ни дужан будем онај који трпи (вршњачко) насиље. Све се то десило у иностранству, па је тај случај одмах, на сву срећу решен."

Модели понашања - припадност групи!

Пучијашевић појашњава да су деца данас под великим утицајем мас медија и самим тим су склона бруталнијем и суровијем понашању. Старија браћа или сестре, одрасли људи којима се диве или једноставно ликови из акционих филмова могу и те како бити модели за имитацију и креирање сопственог имиџа. У детињству је припадност групи од велике важности. Ако сте у групи, онда се морате и понашати као њени чланови. То би значило да се поједина деца и не би тако понашала уколико их другови не би наговарали на насиље.

"Мислим да је некада мањи број деце био погођен вршњачким насиљем и да се то дешавало зато што је неко ситније грађе или не може да уради неке ствари. Данас је то због најбаналнијих ствари, почевши од зависти и љубоморе, због новог мобилног телефона или патика, или чак из досаде или жеље детета да буде „кул“", каже Кристијан.

Кристијан Пућијашевић је страни држављанин и каже да није посебно упознат са законима у Србији, јер већ дуже време не живи у Србији. Информисао се преко чланака, интернета и телевизије, али каже да му срце сваки пут алармира када прочитам све више чланака чији је предмет насиље у било ком смислу. То га је највише и подстакло да покрене петицију „Алексин закон“ чији је циљ да што више људи схвати да то може управо њима да се деси.

"Људи, отворимо очи!"

"Желим да сви отворе очи и схвате да се то може десити њиховој деци, рођацима, малом комшији преко пута.. Да не окрећу глава уз речи „Ма проћи ће“. Да није срамота и одраз слабости пријавити насиље. Да сви људи треба да реагују на било који вид насиља на улици, било према људима, детету, животињи..

На њега је посебно утицао Тијанин закон, који је ове године под притиском јавности донет, а због чега се овај Србин одлучио и на новчану помоћ.

"Одлучио сам се на месечну донацију да би се такав закон уважио у земљама где још увек није. Искрено се надам да ће петиција коју сам покренуо утицати на добре људе, као што је „Тијанин“ на мене, а сигуран сам да их има у великом броју. Заједно можемо учинити овај свет лепшим и бољим."