Како то гејеви у Европи раде? (други део)

ХРВАТСКА

Иако у Загребу Парада поноса пролази по плану организатора, иста манифестација у Сплиту изазива жестоке контроверзе. Поједини представници Римокатоличке цркве су показали врло висок  степен хомофобије, а неке изјаве су тумачене и као позиви на линч.

У Сплиту је током прве Параде поноса повређено седамдесет особа,  а из масе окупљених грађана који су се противили овом догађају је неко бацио сузавац и ''topovski удар''. Учеснике Параде поноса нису заобишле ни бакље, петарде, а ни други предмети који су маси са ''друге стране дошле под руку'' – саксије, пепељаре, камење. ЛГБТ активисти су били шокирани оваквим понашањем својих суграђана, критикујући полицију и државне службе за неуспели одговор на нападе. Програм је био кратак, а по завршетку учеснике је полиција превезла на сигурне локације.

Учествовало је око двеста особа, а чекало их је четири хиљаде противника манифестације уз повике "Убиј педера", "Убиј Србина", "Наказе" и "Цигани", и усташки поздрав.

ТУРСКА

Геј Приде Истанбул је парада поноса и ЛГБТ демонстрација која се одржава сваке године у највећем граду Турске, Истанбулу. Догађај је први пут одржан 2003.године, а од тада се одржава сваке године. Око 30 људи учествовало је на првој Поворци у Истанбулу, али су се бројеви експоненцијално повећавали сваке године, достигавши отприлике 5.000 људи до 2010. Скуп је 2011. привукао више од 10.000 људи зато што је Поворка у Истанбулу највећи марш те врсте у источној Европи. Поворка поноса, која је одржана 1. јула, привукла је између 10.000 до 30.000 људи.

Учесници се окупе прво на тргу Таксим одакле марширају Истиклал Авенијом . То је широка пешачка авенија и једна од најважнијих Истанбулских јавних простора , где се често одржавају регионални фестивали. Дана 30. јуна 2013, Парада поноса је привукла скоро 100.000 људи, чинећи 2013. Истанбулску параду поноса највећом икада одржаном у Турској. Европска унија похвалила је Турску да је Парада прошла без ометања.

Упркос одржаним парадама поноса, хомосексуалност представља табу тему у турској јавности. Питање права ЛГБТ особа једно је од најконтроверзнијих питања у Турској. Хомосексуалност у Турској никада није била законом забрањивана, како у Османском царству, тако ни после оснивања Републике Турске, када је усвојен Наполеонов кодекс. Али ипак у Турској не постоје закони који ЛГБТ особе штите од дискриминације и убиство Ахмета Јилдиза (26 година), 2008. године, први је документовани случај оваквог убиства, где је жртва геј мушкарац.

''Поједини посланици и људи на власти у Турској и даље тврде да је хомосексуалност болест и да се може излечити'', истиче активиста турске невладине организације „Породице ЛГБТ особа" у Истанбулу (ЛИСТАГ) Хасан Метехан Озкан. Он је у интервјуу за Лабрис, организацију за лезбејска људска права из Београда, рекао да српска и турска култура имају много тога заједничког, јер „утицај религије и породица играју важну улогу у националним идентитетима оба народа". Међутим, откако је прошле године премијерно приказан у Анкари, његов филм „Моје дете" успео је да редефинише шта значи бити родитељ и активиста у конзервативном, хомофобичном и трансфобичном друштву као што је Турска.

ХОЛАНДИЈА

Геј парада у Амстердаму је један од најпопуларнијих догађаја у Холандији који окупља пола милиона учесника, али и једна од најуспешнијих у придобијању подршке прихватања у друштву. У земљи у којој живи милион гејева и лезбијки, од којих је 15.000 у брачној заједници, хомосексуалност је декриминализована давне 1811. године Наполеоновим кодексом гарантујући слободу сексуалног опредељења. Иако је реч о петој земљи у свету која је овакав закон донела, толарантност према ЛГБТ популацији није једнака у свим деловима земље. У централном делу Холандије, познатом као Библијски појас, владају нешто другачија мишљења.

Парада поноса која се одржава у Амстердаму сваке године претвара се у прави карневал, али и веома посећену туристичку манифестацију. Одржава се сваког првог викенда у августу од 1996. године.

Овогодишња парада поноса одржала се од 31. јула до 3. августа, а почела је сећањем на жртве погинуле у паду малезијског авиона изнад источне Украјине. Највише жртава од 298 путника били су из Холандије, међу којима и активисти за борбу против сиде. Њихове колеге су носиле транспаренте “Сећамо се наших колега са лета МХ17”. Шарена парада била је употпуњена разним концертима, уличним партијима, спортским догађајима, журкама на бродовима, што је главни део прославе познат као Цанал Приде. Једним од бродова ове године управљала је Фудбалска репрезентација Холандије. Заставе, конфете и необични костими само су део онога што се могло видети на улицама и каналима Амстердама. 

Шетња, плес и игра трајале су пуна четири дана. Од 2007. године међу хомосексуалцима плове и бродови ЛГБТ особа млађих од 16 година, од којих су неки у пратњи родитеља, затим брод са особама ометених у развоју, као и припадници амстердамске полиције. Геј парада која се одржава у Амстердаму има своју званичну интернет страницу са предлогом хотела у ком се може одсести, програмом параде, догађајима, картама и сликама, па чак и свим детаљним информацијама о паради годину дана унапред.

За учешће се пријављује до марта када се бира 80 бродова који могу пловити у паради. Поред Геј прајда у Амстердаму постоји Розе субота (Розе Затердаг), парада поноса која се организује сваке године у другом граду Холандије последње суботе у јуну.