Како је настала Ноћ вештица?

Ноћ вештица у Северну Америку пренели су ирски имигранти у 19. веку. Најчешће активности биле су прављење од тикве, гледање хорор филмова, костимиране забаве и читање страшних прича. Овај традиционални празник прославља се у САД-у, Ирској, Великој Британији, Шведској, Канади, Порторику, Новом Зеланду и неким деловима Аустралије.

Међутим, Ноћ Вештица се последњих година проширила и постала део поп културе. Почиње да се обележава разним маскембалима и журкама зарад добре забаве у многим другим земљама.

Претечом Ноћи Вештица сматра се античка келтска светковина "Самхаин". Како пише портал zanimljiveinformacije.com, овај празник славили су ноћ пред Нову годину коју су чекали 1. новембра. Сматрали су да се тада духови враћају на земљу и стварају проблеме уништавајући усеве. Келтски свештеници су том приликом правили огромне ломаче на којима су спаљивали животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме од коже и животињских глава.

Зашто су баш бундеве заштитни знак Ноћи вештица? Разлог дубљења бундева објашњава ирска легенда о домишљатом ковачу Џеку. Успевши да превари ђавола два пута и сачува своју душу спасио се пакла. Међутим, када је умро, због свог грешног живота није био примљен у рај. На вратима пакла сачекао га је ђаво и послао га натраг у мрак.

Како би га се решио, дао му је комад угља, који је ставио у издубљену репу, своју омиљену храну коју је понео са собом. С обзиром на то да Џек никада није пронашао пут кући, верује се да од тада лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек Фењер постао симбол проклете душе која лута између светова.