Ко наслеђује покојников Facebook?
Група утицајних америчких правника тврди да има одговор на питање шта треба да се ради с налозима преминулих корисника Facebook-a, Yahoo-a, Gmail-a и других сервиса на интернету.
Комисија за уједначавање прописа, чије чланове одређују владе федералних америчких држава, усвојила је план којим ће родбина преминулих корисника налога добити приступ, али не и контролу над тим налозима, осим ако преминули тестаментом није одредио другачије. Да би такав план Комисије могао да се примени, морала би да га као закон усвоје представничка тела федералних држава.
"Ово је нешто о чему већина људи не размишља док се с тим не суочи", рекла је Американка Карен Вилијамс (Карен Williams), која је тужила Facebook како би добила приступ налогу свог 22-годишњег сина Лорена, пошто је он погинуо 2005. године у саобраћајној несрећи.
Оно што је неко писао на интернету, фотографије и видео клипови које је качио, може имати значајну имовинску вредност - треба само замислити какву би цену на некој аукцији могла имати "дигитална имовина" неког ко је био историјски значајан или барем популаран. "Налози за електронску пошту претворили су се у наше картотеке и фиоке. Али, ако ти је потребан приступ таквом налогу (преминуле особе), у већини држава је нећеш добити", рекла је Сузан Браун Volss, која је у Комисији преседавала комитетом за израду плана.
Борци за заштиту приватности су скептични у погледу оног што план садржи. Према њиховим речима, за приступ онлајн налозима умрлих лица ипак би морало да се тражи судијско одобрење, како би се заштитила и приватност корисника налога и оних који су с њим комуницирали за живота. Многи људи подразумевају да могу да одлуче шта ће се дешавати тако што ће одређене лозинке поделити са члановима породице од поверења или ће их учинити делом своје последње воље. Међутим, закони за борбу против хаковања и већина компанијских "услова за коришћење" забрањују сваком ко није корисник да приступа налогу који није његов. То значи да је покојниковим најближима забрањено да се логују на налоге.
Неки провајдери услуга већ имају некаква решења. Facebook ће, на пример, претварати налоге умрлих у њихове дигиталне споменике, тиме што ће дозвољавати њиховим онлајн пријатељима да и даље приступају покојниковим фотографијама и постовима који се налазе на његовом налогу. Google, који управља Gmail сервисом, Youtube и Пикасом, нуди своју верзију: ако се неко дуже времена не логује, његов налог може бити избрисан или подељен са особом која за то буде изричито одређена.
Корисници Yahoo пристају на споразум да с њиховом смрћу истиче и трајање њихових налога. Додуше, Yahoo је од ове недеље у Јапану почео нудити једну заиста јединствену услугу.
Yahoo Ендингс је назив портала који омогућава корисницима да одреде што ће се догодити са њиховом дигиталном оставштином након њихове смрти. Поред могућности остављања дигиталног тестамента корисник може наручити израду посебних меморијалних web страница које се активирају након његове смрти. Yahoo ће се побринути за приватне податке покојника, тако што ће их обрисати из своје базе података, што укључује и све начине е-плаћања. Основне услуге у овом пакету су бесплатне а уколико желите нешто више то ћете морати и платити. За активирање процедуре коју након смрти обавља Yahoo Ендингс потребан је службени документ који потврђује да је корисник преминуо.
Ако план Комисије за уједначавање прописа буде усвојен, ти закони ће имати јачу правну снагу од компанијских правила за коришћење налога, мада ће представници преминулих - који ће имати приступ али не и контролу над налогом - и даље морати да се придржавају правила као што су она о ауторским правима. То, на пример, значи да ће удовица моћи да чита мејлове покојног мужа, али неће моћи да шаље мејлове са његовог налога.