КАКО СЕ БИРАЈУ ЖРТВЕ НА ИНТЕРНЕТУ: Прво крећу лајкови, па ласцивни коментари, а онда...
Лајкови, коментари и вицеви у којима има сексуалности су први корак у тражењу жртве. Све то да би се видело на који начин дете реагује", каже главни координатор Центра за превенцију девијантног понашања код младих "Таргет" Биљана Кикић Грујић за SrbijaDanas.com.
ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?
Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za превенцију вршњачког насиља, #drugnijemetа.
Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца ће сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.
Редакција SrbijaDanas.comИнтернет је постао део свакодневнице. Све већи број деце има приступ, а самим тим се повећава и интернет насиље. Родитељи стрепе, а дечаци и девојчице нису ни свесни опасности која вреба са "друге стране". Поставља се питање: како и на који начин упознати децу са опасностима и злоупотребом интернета?
"Једини начин да се корисници (деца) упознају са употребом, али и злоупотребом интернета јесте превенирањем проблема, кроз едукативне радионице и трибине. Наша деца нису едукована ни од стране родитеља, ни од стране школе, а сви користе нова средства информационих комуникационих технологија", каже главни координатор Центра за превенцију девијантног понашања код младих "Таргет" Биљана Кикић Грујић за SrbijaDanas.com
Врсте интернет насиља
Када говоримо о врстама злоупотребе деце на интернету постоје неколико целина:
► Online завођење (педофилија путем интернета)
► Вршњачко насиље - cyber bullying
► Дечија порнографија
► Дистрибуција дечије порнографије
► Разне групе и удружења на интернету (секте)
► Трговина људима/децом
► Злоупотреба личних података и фотографија
Она каже да проблем лежи у недостатку свести о могућим последицама.
"Чак, и када деца имају сазнања, а имају их обично из медија, понашају се као да се "то" дешава "тамо негде", а не овде у њиховом окружењу. Један део корисника интернета има став да се "то" њему не може десити. То самопоуздање је велики предуслов да управо "он" буде жртва", каже Кикић Грујић.
ИНТЕРНЕТ ПРЕДАТОРИ
Такође, постоји проблем и лажних профила. Њихова контрола је практично немогућа из разлога што не постоји начин да се идентификује лице са друге стране, а да то буде сигурно. Интернет је феноменално средство комуникације и пословања, али има само једну ману: никад не можемо да будемо сигурни ко је са друге стране. Управо ту могућност и користе предатори како би дошли до деце.
"Када говоримо о методологији рада предатора, интернет користе само као лакши начин да дођу до жртве. Углавном су то друштвене мреже Facebook и Аск.фм. Методологија је следећа: направи се лажни профил на друштвеној мрежи, пошаље се захтев и почиње грооминг", каже координаторка за наш портал.
Деца код нас (узраста основне школе 6, 7. и 8. разред) имају од 500, па до неколико хиљада "пријатеља" на ФБ. Од тог броја стварно познају до 30 одсто људи. А ко су остали? Знајући то, предатору није тешко да уђе у круг "пријатеља" са лажним профилом - приближне године, лепа фотографија, родитељи угледни радници, углавном лекари, судије и полако почиње груминг.
Шта је Груминг?
Груминг представља низ предаторски мотивисаних поступака који насилнику омогућава сексуалну злоупотребу малолетне особе.
"Прво крећу лајкови, па "играња емоцијама" па ласцивни коментари, вицеви у којима има сексуалности. Све то да би се видело на који начин дете реагује", упозорава Кикић Грујић.
ОПАСНА ИГРА
Девојчице су у категорији ризика. Постоје две групе: једна која ће да прекине комуникацију јер јој не прија такав начин разговора, и друга група, која је у већини, а која ће да настави "игру" сматрајући да се забавља. При томе, свест о опасности не постоји. Предатор ову игру може да игра и до 2 године, из разлога што чека да се девојчица опусти и да почне да му верује.
"Предатор лако креће на следећи корак: даје предлог да се упознају. Упознавање је увек на јавном месту, у сред дана, најчешће испред школе. Девојчица чека лице са фотографије и не обраћа пажњу на човека који стоји поред ње. Последице могу да буду катастрофалне", наглашава координаторка Кикић Грујић.
Једина могућа превенцију је едукацију о појму, врстама и, најбитније, последицама злоупотребе интернета како међу децом, тако и над децом. Едукацијом морају бити обухваћени сви: родитељи, деца и просветни радници.
