Који проценат младих у ЕУ живи са родитељима?

За самостални живот потребан је одређени буџет. У свету у коме се последице економске кризе још осећају, где има изобиље радне снаге а премало радних места, ретки су млади људи који могу својом платом да покрију све месечне трошкове, без помоћи са стране.

Осим плате, важно је и на који начин друштво у којем млади живе функционише, шта се сматра прихватљивим понашањем. У традиционалнијим друштвима, живот са родитељима није ништа необично, чак се у одређеним срединама то подразумева.

Најсамосталнији су млади у скандинавским земљама, где мање од 5% младих живи са родитељима. У земљама Средње и Западне Европе број младих који живи са родитељима варира између 10% и 20%, у Ирској, Аустрији, Естонији и Кипру тај број се креће од 20% до 30%, а у Чешкој, Литванији, Летонији и Шпанији од 30% до 40%.

У Португалији, Румунији, Мађарској, Италији, Словенији и Пољској нешто више од 40% младих не напушта родитељско гнездо, а млади који се најређе одлучују на корак ка самосталном животу живе у Грчкој, Бугарској и Словачкој.

Србија није чланица Европске уније па се не налази на овој мапи али по подацима из 2013. године, Србија би била обојена црвеном бојом са 57% младих који живе са родитељима, а 37% нема никакве приходе.