Коју би валуту користила независна Шкотска?

Најрадије би цела прича требало да изгледа овако: све је спремно. Тачно 500.000 пакетића новца у разним апоенима (Стартер Китс) од ове седмице се налази у филијалама банака од Глазгова до Абердина. 250 скотија (scotties) - како је названа нова шкотска валута - налази се у сваком од тзв. "Стартер Китс". То, када се прерачуна у фунте, износи 200 евра.

Новчаницу од 100 скотија украшава Вилијам Велас, а од 50 скотија Шон Конери. На новчаници од десет фунти можете видети Рода Стјуарта, а на новчаници од једног скотија смеши се Енди Муреј. Уколико Шкоти наредне седмице заиста изгласају независност, онда ће пакетићи са новцем, ујутро након референдума, бити распоређени по шалтерима банака у Шкотској. Неки шефови филијала ће тај чин озваничити у пратњи мелодија са традиционалних шкотских инструмената - гајди.

Али прича не може баш тако да почне, јер стварност изгледа другачије. Уколико Шкоти 18. септембра заиста издејствују независност, припремљено неће бити баш ништа, пише DW.

Постоји ли План Б?

По питању валуте дијаметрално се разликују позиције заговарача и противника независности.

"Фунта је наша валута", каже Алекс Салмонд, вођа шкотских националиста. Он би лондонску валуту најрадије задржао, без обзира на независност. Насупрот томе су три највеће велике партије у Вестминстеру (торијевци, лабуристи и либералне демократе) јасно ставили до знања да за њих не долази у обзир монетарна унија.

Током једног од неколико ТВ-дуела пред излазак на референдум разлика у мишљењима је скоро довела до инцидента. Алистер Дарлинг, идејни вођа кампање "Better Тогехтер" у преводу "Боље заједно" је свог противника Салмонда питао, који је његов План Б у погледу шкотске валуте. Салмонд се до те мере извлачио да не одговори на питање, да је у публици настао метеж, па је и дошло до повика "Буу!"

Може ли Шкотска бити независна са британском фунтом?

Намера Салмонда да задржи британску фунту, на први поглед се доживљава разумно. "Монетарна унија би била предност, јер не би било трошкова око трансакција", појашњава Џорџ Бакли, економиста у немачкој Дојче банци у Лондону. Шкотска и енглеска предузећа би своје узајамне послове и даље могли да наставе у заједничкој валути: онај ко из Глазгова иде у куповину у Ливерпул, не би морао да мења скотије у фунте.

Све то би, додаје Бакли, имало и друге предности. Не би постојали ризици око промене курсева, против којих се фирме скупо морају осигурати. Будућа влада у Единбургу могла би своје државне обвезнице и даље да издаје у британским фунтама - уместо у некаквој мини-валути коју скоро нико не користи и која би укомпликовала издавање обвезница и повећала камате, које би држава морала да плати на те обвезнице.

С друге стране, додаје Бакли, монетарна унија значи и ризик. "Морате само погледати преко канала да бисте схватили зашто". И заиста, многи економисти сматрају да је узрок кризе евра у томе што су земље еврозоне узеле заједничку валуту, а свака води своју економску и пореску политику.

Монетарна унија има само смисла онда када се води и заједничка фискална политика. То би у овом случају значило да одвајање Шкотске фактички није спроведено и да би Единбург своју економску политику водио по смерницама Лондона. Онда се поставља питање, због чега Салмонд уопште жели отцепљење?

Сопствену заставу и сопствени фудбалски тим, Шкоти ионако већ имају.

И даље плаћати фунтом?

Било како било, лондонске велике партије искључују монетарну унију. Уколико се при томе не ради ни о каквом тактичком маневру, Салмонду је потребан план Б. Он би, судећи према његовим изјавама претходне седмице, могао изгледати овако: Шкотска одустаје од монетарне уније, али Шкоти и даље плаћају фунтом.

Може ли остати тако? Може. Тако раде Црногорци. Они користе евро, иако нису ни у ЕУ, ни у еврозони. И Панама и Еквадор су одавно одустали од сопствене валуте и уместо тога користе амерички долар.

За Шкотску би то, са њеном финансијском индустријом, ипак могао бити експеримент са неизвесним исходом. Обе велике шкотске банке Ројал Банк оф Скотланд и Банк оф Скотланд - обе са седиштем у Единбургу, изгубиће приступ британској Централној банци.

Уколико ствари крену низбрдо, неће бити никога да подржи банке и гарантује улагачима њихове уштеђевине. Када би Шкоти чак и основали сопствену Централну банку, она не би, тврди Бакли, смела да штампа британске фунте, што значи да би у случају опасности - била немоћна.