ИСТРАЖУЈЕМО КОЛИКО ЈЕ РАЗВОД БОЛАН ЗА ДЕЦУ: Рат за наклоност детета!
Растурање брачне заједнице је посебно болно за децу, па смо истраживали како се изборити када вам деца прете да ће да се одселе, ко више пати, шта када попусте у школи и повуку у себе и како да малишани најбезболније преживе распад породице у напетој средини двоје људи који немају комуникацију.
Развод брака је један од најстреснијих ситуација у животу. Међутим, док се двоје брачних супружника мучи да истера своје, највише испаштају деца. Оно што родитељи нису свесни је колико тада раде на штету своје деце, као и какве последице то може да остави на њихово понашање и здравље.
По статистици у 2013 години закључено је 36.209 бракова, а било је 8.170 развода, самим тим у Србији знатно већи број разведених бракова него претходних година. Ми смо разговарали са социјалном радницом Бојаном Вујачић из Градског центра за социјални рад у Београду која нам је објаснила како да се поставите у одређеним ситуацијама.
Не постоји општи образац када детету саопштити. Дете има право на истину и на то да зна шта се дешава са његовим родитељима. Када и због чега су покренули бракоразводну парницу. Свакако да све зависи од календарског узраста детета. Детету од 3 године не можете објаснити шта је развод, али деца од 9-10 година и старија требају знати какав је то поступак и због чега се води. Без обзира колико је деце у домаћинству и које су животне доби, треба прићи сваком понаособ и зависно од година објаснити новонасталу ситуацију. Деца од 10 година имају законско право да се изјасне са којим родитељем желе да живе, а стручни радници врше процену стварних потреба и најбољих интереса малолетног детета.
То је све индивидуално. Дете до 5 година нема осећај да се родитељи разводе у формално-правном смислу, већ само да мама и тата више не живе заједно. Деца у пубертетском узрасту могу да доживе то веома трауматично и зато са њима треба разговарати. Деца могу да буду осуђујућа, а понекад и љута на онога родитеља који је поступак покренуо, зато је разговор најбоље решење.
Насиље у породици је кривично дело. Свака врста насиља, па и вербално насиље, попут вређања, омаловажавања, називања погрдним именима, урушавања другог родитеља, минимизирање његове улоге и учешћа у дететовом развоју је индикативно за тог родитеља који се тако понаша и узима се обзир при процени родитеља за вршење родитељског права.
Условно речено сам развод има два дела: сам поступак мирења супружника и процена родитеља за вршење родитељског права. Супружници могу, уколико су заинтересовани да посете стручњаке код којих ће разрешити своје недоумице или дилеме око тога да ли је развод брака решење лоших партнерских односа или је тренутно стање.
Данас супружници немају потребу да проблеме решавају заједно и тиме се отуђују. Кроз моју праксу од 15 година, видела сам да нису спремни на компромисе. Млади људи не трпе као људи пре 20-30 година и врло често раније нису имали подршку родитеља, а данас су либерализовани односи и партнер има право избора да ли жели да живи у заједници или не.
Разлике у половима нема. Када се родитељи разводе – дете је дете. Дете има своје одбрамбене механизме. Из мог искуства, девојчице то лакше подносе, док дечаци често осуђују и знају да буде ″судије″ сопственим родитељима.
Како да не. Зато треба обавестити васпитача или учитеља о новонасталој ситуацији у породици и са децом разговарати. Тада дете има проблем који може решити и са психологом.
То су ситуације када се родитељ који не живи са дететом, бори за место код њега, тако што ће му пружати и дозвољавати многе ствари непримерене дететовом узрасту. Ако родитељи не препознају то као лоше чињење детету може да буде озбиљан проблем. У тој ″утакмици″ придобијања детета за себе, дете ће ићи линијом мањег отпора. Уколико један од родитеља примети да таква недоследност постоји може се обратити Развојном саветовалишту за децу и младе или центру за социјални рад. Постоји период прилагођавања родитеља у фазама раздвојености, а нарочито у околностима када је покренут поступак развода брака.
Један од тежих примера развода из праксе:
Процес траје око 6 година и активно је пет судских процеса: од одузимања родитељског права, ограничавања контакта, тужбе за насиље, као и модела виђења између бабе са унуцима. У питању су дечак и девојчица (10 и 13 година), који, на жалост, не живе заједно, из разлога што је отац прекршио привремену меру по којој су обоје деце поверени мајци на самостално вршење родитељскоф права и приликом једног виђења дечака са оцем он је задржао дете код себе. Актуелно је у извршном поступку извршење по тужби оца за регулисање виђења између њега и малолетне ћерке. Ето примера како највише испаштају деца, јер дечак није видео мајку, а брат и сестра немају контакт.
Треба са дететом разговарати и објаснити му да оба родитеља пред законом имају иста права, дужности и обавезе. Ако дете инсистира да оде код другог родитеља, треба му то и омогућити. Не треба га спречавати да истражи како живи други родитељи. Мора да задовољи ту своју жељу и да види како је код тате или маме и треба га пустити да он сам донесе закључак. Притисак родитеља, на пример ″мораш код мене да останеш″ или ″ти ћеш бити код мене″ није примерено и нормално је да ће дете ићи линијом мањег отпора, па ће на притисак родитеља "мораш" одреаговати са "не морам". Права детета су сада широко постављена у многим стварима, као што дете може да одлучи код ког родитеља жели да живи, а стручни радници су ту да процене жеље и стварне потребе детета.
Родитељи данас имају врло мало времена да разговарају са својом децом. Често и не примете оно што би требало да знају о својој деци. Дете од 3-5 година може да саопшти своје жеље и потребе и то треба саслушати. Слушајте своје дете – то је моја порука. Кроз разговор можете да откријете многе ствари да дете није ни свесно да вам је открило. Данас родитељи због мањка времена и пуно проблема недовољно разговарају са децом.
Погледајте и:
